go to the original language article
Odbrojavanje je u toku pre nego što će šefovi država i vlada zemalja EU na samitu u Briselu sledeće nedelje morati da odluče kako će finansirati Ukrajinu u naredne dve godine.
Tu bi „zamenski zajam“ iz zamrznutih ruskih sredstava bio najbolje rešenje.
To kaže ministarka ekonomije Stephanie Lose (V), uoči toga da se u petak očekuje da zemlje EU formalno odobre dugoročno zamrzavanje ruskih sredstava kvalifikovanom većinom.
– Nije opcija da se ništa ne uradi. Moramo nešto da uradimo da pomognemo Ukrajini.
– Ne postoji savršeno rešenje, pa moramo da izaberemo ono koje najbolje odgovara trenutnoj situaciji. Mi smatramo da je to zamenski zajam, kaže Stephanie Lose.
Ona ukazuje na to da budžeti i dugovi zemalja EU neće biti opterećeni ako se uspe da se ruska sredstva pošalju Ukrajini kao „zajam“.
Ideja je da Rusija zatim u mirovnom sporazumu treba da plati Ukrajini odštetu za ogromna razaranja tokom rata.
Tim novcem bi Ukrajina zatim trebalo da vrati Rusiji zamenski zajam.
Ali nije sigurno da će Rusija pristati da plati odštetu u mirovnom sporazumu, koji možda bude ispregovarao predsednik SAD, Donald Trump.
Zato je Belgija zatražila od svih zemalja EU da garantuju za zajam. To znači da bi poreski obveznici u pojedinačnim zemljama EU na kraju mogli da ostanu opterećeni zajmom ako Ukrajina ne bude mogla da ga vrati.
– Još uvek postoje zabrinutosti među nekim zemljama, ali se nadamo da možemo da utrimo put za odluku na samitu sledeće nedelje, kaže Stephanie Lose.
Prvi korak može biti napravljen u petak, kada se očekuje da zemlje EU putem pisane procedure odobre da se ruska sredstva ubuduće zamrznu na duži rok.
Prema preliminarnom sporazumu, to treba da se uradi kvalifikovanom većinom. Time Mađarska, za razliku od danas, više neće imati mogućnost da svakih šest meseci ukine zamrzavanje sredstava.
Nada je da to može doprineti ubeđivanju Belgije da dozvoli zamenski zajam.
Belgija je ključna u ovom pitanju, jer je najveći deo sredstava – 140 milijardi evra – zamrznut u depozitu hartija od vrednosti Euroclear u Briselu.
Šefovi država i vlada teoretski imaju mogućnost da usvoje zajam kvalifikovanom većinom mimo Belgije.
Ali u stvarnosti se želi podrška Belgije kako bi se izbegao sukob oko ogromnog iznosa koji odgovara više od 1000 milijardi kruna.
Alternative zamenskom zajmu su zajednički zajam EU od 45 milijardi evra zasnovan na budžetu EU. Ali on mora biti usvojen jednoglasno, a tu se očekuje da će Mađarska blokirati.
Poslednja mogućnost je da se grupa zemalja udruži i sama donira novac Ukrajini.
Ali to će verovatno ponovo značiti da Danska, Nemačka i niz istočnoevropskih zemalja moraju da ponesu teret, dok se zemlje poput Španije i Italije povlače.
To je takođe jedan od razloga zašto je zamenski zajam najbolje rešenje, smatra Stephanie Lose.
– Važno je da Evropa to reši zajedno. Postoje zemlje EU koje su podržale Ukrajinu daleko više nego druge zemlje EU, ali ovo je zajednička evropska odgovornost.
– Zato moramo da napravimo rešenje u kojem sve zemlje EU preuzimaju odgovornost, kaže Stephanie Lose.