Danska se nalazi na dnu lestvice kada se uporedi koliki deo bruto domaćeg proizvoda zemalja EU odlazi na civilnu zaštitu.
To piše magazin Momentum, koji izdaje Udruženje opština Danske (KL).
Časopis je izvršio izračune na osnovu podataka iz statističkog biroa EU, Eurostat.
U Danskoj, izdaci za civilnu zaštitu iznose 0,077 posto bruto domaćeg proizvoda. To je najniži udeo među zemljama EU.
Puno veći deo koristi se u, između ostalog, Švedskoj i Nemačkoj.
Bruto domaći proizvod, BDP, je izraz koji se koristi za veličinu ekonomije jedne zemlje i predstavlja najčešće korišćeni pokazatelj za njeno merenje.
Takođe, zemlje poput Francuske, Finske, Holandije i Norveške koriste veći deo svog BDP-a na civilnu zaštitu.
Predsednik Danske civilne zaštite, Jarl Vagn Hansen, kaže za Momentum da se civilna zaštita u Danskoj vodi veoma ekonomično.
Ali jednovremeno konstatuje da je civilna zaštita pod pritiskom i da nije dovoljno savremena.
Sa strane vlade, izneto je da je potrebno dati prioritet civilnoj zaštiti zbog ozbiljnije slike pretnji u vezi sa, između ostalog, ratom u Ukrajini i klimatskim promenama.
Stoga je u avgustu osnovano novo ministarstvo za bezbednost društva i civilnu zaštitu. Torsten Schack Pedersen iz Venstre dobio je ministarsku poziciju.
On predvodi pregovore o predstojećem sporazumu o civilnoj zaštiti.
U subotu je u izjavi za Momentum rekao da novi politički sporazum treba da osigura da danska civilna zaštita može da se nosi sa izazovima budućnosti.
On takođe naglašava da je civilna zaštita danas stabilna.
„Imamo dobru i funkcionalnu spasilačku službu u Danskoj, a danska civilna zaštita je prilagođena danskim uslovima. Razlike između sistema zaštite preko državnih granica mogu biti uzrokovane mnogim faktorima, uključujući geografiju i različite konkretne zadatke“, kaže ministar.
I dok Danska leži na dnu kada se troškovi za civilnu zaštitu mere kao deo BDP-a, položaj je nešto viši kada se gleda na broj stanovnika.
Prema izračunima Momentuma, Danska je deseto mesto od dna kada se troškovi mere po stanovniku.