Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – U Briselu je održana diskusija „Ka geopolitičkom pristupu EU u smislu transformacije na Zapadnom Balkanu“, tokom koje su učesnici istakli da je važno da se pokrene tema pristupanja Zapadnog Balkana EU, jer je ona često u senci Ukrajine, i ukazali na značaj obezbeđivanja opipljivih koristi po građane na putu ka Uniji i nastavka pojačane finansijske posvećenosti regionu. Tokom diskusije, koju su organizovali institut Klingendal, kancelarija Instituta za evropsku politiku EUROPEUM u Briselu i Institut EU za bezbednosne studije (EUISS), naglašeno je da je potrebno osigurati da EU predstavi jasnu strategiju o tome kako bi zemlje kandidati mogle da se pridruže određenim politikama i agencijama EU ili učestvuju u radu institucija EU pre nego što postanu punopravne članice. Istraživač iz instituta Klingendal Vauter Zvirs ocenio je za Tanjug da je napad Rusije na Ukrajinu „u suštini probudio EU da treba ozbiljno da shvati proces pridruživanja Zapadnog Balkana i da ubrza reforme“. On je konstatovao da je 20 godina, koliko zemlje Zapadnog Balkana čekaju da pristupe EU, veoma dug period i naveo da su se svi nadali, kada je pristupni proces, počeo da će se stvari odvijati brže. „Sada vidimo da postoji geopolitički prozor mogućnosti“, rekao je Zvirs i ocenio da se može videti veliki broj izjava zvaničnika EU i „novi diskurs i nova politička energija“ po pitanju proširenja, ali da bi EU „možda trebalo da bude malo iskrenija u pogledu onoga što želi da vidi na Zapadnom Balkanu“ da bi se taj proces dodatno ubrzao. „Ako bi EU možda bila malo iskrenija i odgovarala na stvari koje nisu u skladu sa procesom EU integracija, onda bi možda mogla biti efikasnija u procesu proširenja“, rekao je Zvirs. Kada je reč o tome kakva je percepcija po pitanju proširenja u Holandiji, odakle on dolazi, Zvirs je objasnio da se u Holandiji ne razgovara mnogo o proširenju EU. „U Holandiji nema toliko građana koji znaju koje su zemlje zapadnog Balkana u tom procesu ili koliko dugo taj proces već traje. Postoji potreba da holandski političari objasne holandskim građanima šta se dešava, o čemu se radi, i da ukažu na geopolitičke imperative koji postoje“, rekao je on. Zamenik direktora i šef kancelarije EUROPEUM u Briselu Žiga Faktor istakao je za Tanjug da je važno da se, posebno u Briselu, vode diskusije u vezi sa pristupanjem Zapadnog Balkana EU i odnosima regiona sa EU jer je u poslednjim mesecima i godinama fokus uglavnom na pristupanje Ukrajine EU. „Verujem da je ključno pokrenuti temu pristupanja Zapadnog Balkana da bismo razgovarali ne samo o trenutnom okruženju na Zapadnom Balkanu, već i koji su alati i koje su potencijalne oblasti u kojima možemo da ojačamo saradnju“, rekao je on. On je dodao da je ključno razgovarati o tome gde se zemlje kandidati mogu uključiti u rad agencija EU i u metodologije EU, pre nego što se pridruže Uniji. Faktor je naglasio da treba pokazati građanima Zapadnog Balkana da proces pristupanja nije samo tehnički proces, već se radi i o transformaciji zemalja i tome da te zemlje postanu bolje demokratije i otpornije na strani uticaj. Učesnici su tokom diskusije uglavom razgovarali o procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana i, kako su naveli, „ruskoj manipulaciji informacijama“. Informacioni prostor u zemljama kandidatima igra ključnu ulogu u procesu pristupanja. Ima direktan uticaj na javno mnjenje, ali i na kreiranje politike. Izgradnja društvene otpornosti prema manipulaciji informacijama je od izuzetne važnosti istice Jasna Jelisić šefica Operativne grupe za Zapadni Balkan iz Evropske diplomatske službe: „Manipulacija informacijama je taj jedan fenomen koji postoji u regionu i na veoma značajan način nastoji da skrene Zapadni Balkan sa koloseka pridruživanja EU. Narativi koji se šire veoma često antagonizuju gradjane protiv Evropske Unije.To je nešto što ne doprinosi procesu i vrlo često onemogućava da ljudi prepoznaju interes koji imaju u samom procesu demokratizacije koja je neophodna za pridruživanje. EU nastoji da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da se izbore protiv procesa manipulacije informacijama na isti način na koji pomaze svoji zemljama članicama jer se radi o budućim zemljama članicama.Upravo zato je važno da dobiju istu podršku, zaključuje Jelisić. Ocenjeno je dalje da EU ne sme da ponovi greške iz prošlosti, kao što su nedostatak zainteresovanosti i angažovanja kada je reč o regionu i unutrašnje sporove oko proširenja, a kada je reč o nedavnoj pojačanoj finansijskoj posvećenosti EU prema Zapadnog Balkanu, rekli su da taj trend treba da se nastavi, ali da treba dodatno razjasniti kako će ovi fondovi koristiti kandidatima u praktičnom smislu. Istakli su i da je važno da se zadrži fokus na transformativnim aspektima, iako politiku proširenju trenutno podstiču geopolitičke potrebe, a ukazali su i na korist za sve zemlje kandidate od bliže saradnje i razmene iskustava između Zapadnog Balkana i Ukrajine i Moldavije.(13. februara)
Mekalister o planu rasta za ZB: Važno garantovati zakonski ispravan tekst
BRISEL – Predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je , komentarišući predlog Evropske komisije za plan rasta i reformi za Zapadni Balkan, da uloga EP nije da „brzo stavi pečat“ na predlog, već da obezbedi kvalitet teksta. Mekalister je na zajedničkom sastanku Odbora za spoljne poslove i budžet EP, tokom kojeg je raspravljano o nacrtu izveštaja za predlog uredbe Evropske komisije za plan rasta i reformi za Zapadni Balkan, kojim se za region izdvaja finansijska pomoć u vrednosti od šest milijardi evra, istakao da je važno garantovati zakonski ispravan tekst koji omogućava kontrolu obezbeđenih sredstava. On je rekao da je EP uložio sve moguće napore da se ubrza rad na ovom dokumentu, ali da je predlog EK iznet kasno i da sada treba temeljno raditi na njemu kako bi se završio u skladu sa dogovorenim vremenom. Istakao je i da je rok za ulaganje amandmana 15. februar. Nacrt izveštaja pripremili su koizvestioci EP Tonino Picula iz Odbora za spoljne poslove i Karlo Resler iz odbora za budžet, a Resler je rekao da novi instrument ima potencijal da podstakne opipljive reforme na Zapadnom Balkanu. On je naglasio da je cilj da se izbegne preklapanje sa instrumentom za pretpristupnu pomoć IPA i, da, umesto toga, dođe do upotpunjavanja tog instrumenta kao glavnog finansijskog instrumenta za pripremu za članstvo u EU. Resler je rekao da bi, prema mišljenju izvestilaca, ciljevi trebalo da uključuju jačanje prekogranične saradnje, kao i međuljudskih kontakata i ukazao na značaj poštovanja demokratskih mehanizama i vladavine prava, kao i spoljne i bezbednosne politike EU i zahteva za uvođenje viza za treće zemlje. Picula je naveo da je ovaj dokument dobar završetak mandata EP u kojem proširenje ponovo dobija svoju političku važnost za EU, ali da to ne znači da će njihov mandat biti da se potvrdi predlog EK. „Proces proširenja je izgrađen na utvrđenim kriterijumima i pravičnim i rigoroznim uslovljenostima. Svaki korisnik se ocenjuje na osnovu svojih zasluga“, rekao je Picula. On je istakao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine jedan od važnih aspekata seta uslova koji se iznose i poručio da EP očekuje bolju kvalifikaciju ovog procesa. Tokom razmene mišljenja poslanika dva odbora EP, evroparlamentarac Andor Deli je naglasio da se mora ubrzati proces proširenja i da EU mora da ojača svoj politički i ekonomski uticaj na Zapadnom Balkanu. „Novi mehanizam rasta može pomoći u postizanju ovih ciljeva“, rekao je Deli, ali je ocenio da u nacrtu izveštaja EP postoji previše dodatnih zaštitnih mehanizama i uslova koji se, kako je rekao, čine nesrazmernim i koji bi mogli da dovedu do dodatne birokratije i kompikacija, ne samo po zemlje kandidate, već i institucije EU. „Uslovi i zaštitni mehanizmi koje predlaže Komisija su više nego dovoljni, jer će u suprotnom sva ova dodatna pravila i uslovi samo odvratiti naše zapadnobalkanske partnere da traže finansiranje na drugim mestima, a to ne želimo u ovoj osetljivoj političkoj situaciji“, naglasio je Deli. Viola fon Kramon iz Zelenih založila se da se kao prioritet stavi jači naglasak na reforme kao uslov, a pomenula je i dijalog Beograda i Prištine u kontekstu, kako je navela, nepostojanja jasnih prekretnica i ciljeva. Poslanik Karlos Koeljo ocenio je da u predlogu postoje nedostaci u smislu garantovanja ispravne primene evropskog novca i, između ostalog, predložio uvođenje odbora za reviziju za veću odgovornost i nadzor. On je istakao da je reč o mahenizmu koji predstavlja „most između EU i Zapadnog Balkana“ i kojim se olakšava ekonomsko poverenje i promoviše politička i društvena integracija. Poslanica Korina Kretu istakla je da je proširenje ima suštinsku geostratešku ulogu za stabilnost i bezbednost EU, potvrđujući njenu težinu kao važnog globalnog aktera i ocenila da šest milijardi evra treba da bude plasirano u sektore kao što su transport, energetika, obrazovanje, zdravstvo, i kao podršku malim i srednjim preduzećima, a da bi trebalo i da postoji dobra koordinacija iz EU kako bi se tim novcem ostvario cilj.(13. februara)
EK odobrila izuzetak od pravila da se deo obradivog zemljišta ostavi na ugaru
BRISEL- Evropska komisija (EK) je odobrila delimični izuzetak od pravila zajedničke poljoprivredne politike (CAP) koja obavezuju poljoprivrednike u Evropskoj uniji da deo obradivog zemljišta ostave na ugaru. Zemljište na ugaru je obradivo zemljište na kojem se ne sprovodi poljoprivredna proizvodnja. Evropski poljoprivrednici će, umesto obaveze da četiri odsto obradive površine svog zemljišta ostave na ugaru, moći da ispune zahteve Evropske unije ako na sedam odsto svog obradivog zemljišta uzgajaju useve koji vezuju azot, kao što su sočivo, grašak ili pasulj ili postrne useve, eventualno oboje. Uredba stupa na snagu sutra i primenjivaće se retroaktivno od 1. januara do 31. decembra 2024. godine, objveljeno je na vebsajtu Evropske komisije. „Ova mera nudi fleksibilnost poljoprivrednicima, a istovremeno ih nagrađuje za njihov ključni rad na pokretanju bezbednosti i održivosti hrane u Evropskoj uniji“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je najavila da će Evropska komisija uskoro izneti još predloga kako bi se smanjio pritisak na evropske poljoprivrednike.(13. februara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom