FRANKFURT – Evro nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu, s obzirom na to da je Priština jednostrano usvojila evropsku valutu 2002. godine, navodi se na sajtu Evropske centralne banke.
Takođe, ECB ukazuje da Kosovo nije član EU, ali da evro od 2002. godine služi kao de fakto sredstvo plaćanja na toj teritoriji. ECB podseća da je isto to uradila i Crna Gora 2002. godine. „To znači da evro tamo nije legalno sredstvo plaćanja, ali da ga je stanovništvo tako prihvatilo. Pre 2002, stanovnici Kosova i Crne Gore su koristili nemačku marku“, navela je Evropska centralna banka. Evropska komisija je, takođe, na svom sajtu navela da Kosovo i Crna Gora koriste evro kao de fakto domaću valutu iako nemaju sporazume o tome sa EU. „Ovo je u skladu sa starom praksom kada se tamo ranije koristila nemačka marka, kao de fakto valuta“, navela je EK. EK podseća da Monako, San Marino, Vatikan i Andora, koje nisu članice EU, koriste evro kao svoju valutu, jer su zaključile monetarne sporazume sa EU. Kako je navedeno, to im garantuje da proizvode ograničene količine kovanica evra sa svojim dizajnom na jednoj – nacionalnoj strani novčića, ali ne i da izdaju evro novčanice evra. Evro koriste i neke francuske prekomorske teritorije koje nisu deo EU, ali nemaju mogućnost izdavanja sopstvenih kovanica. Kosovska Centralna banka (CBK) je 27. decembra 2023. usvojila Uredbu o gotovinskom poslovanju, koja će stupiti na snagu 1. februara 2024. godine i predviđa ukidanje platnog prometa sa centralnom Srbijom.(19. januara)
Stano: EK analizira i traži pojašnjenja o odluci PR o platnom prometu
BRISEL- Evropska komisija (EK) i dalje analizira odluku Prištine o prekidu prometa svih valuta osim evra i traži pojašnjenja tim povodom, izjavio je portparol EK Peter Stano i istakao da se od Beograda i Prištine očekuje da izbegavaju nekoordinisane akcije, koje ne idu u prilog normalizaciji odnosa. „I dalje analiziramo i tražimo pojašnjenja o toj odluci, razlozima (za njeno donošenje), motivacijama i mogućim implikacijama, ali generalno se od Kosova i Srbije očekuje da izbegavaju nekoordinisane akcije, koje nisu pogodne po normalizaciju odnosa i koje bi mogle negativno da utiču na stabilnost na terenu“, rekao je Stano na brifingu za novinare u Briselu. On je apelovao na obe strane da se ovom temom pozabave u okviru dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU. Portparol EK je tako odgovorio na pitanje kakav je stav EK u vezi sa odlukom centralne banke u Prištini da zabrani sve valute na KiM starije od evra, imajući u vidu da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekao u Davosu da službe EU analiziraju situaciju, dok Beograd upozorava da će doći do obustave isplata plata i penzija u dinarima.(19. januara)
Fon der Lajen: Evropska komisija se nada konsenzusu oko pomoći Ukrajini
STOKHOLM – Evropska komisija se nada pozitivnoj odluci budućeg Evropskog saveta u vezi sa izdvajanjem 50 milijardi evra pomoći Ukrajini za naredne četiri godine, ali priprema i alternativna rešenja u slučaju da takav dogovor ne bude postignut između svih 27 zemalja EU, izjavila je predsednica EK Ursula fon der Lajen. „Ova podrška je od ključne važnosti za Ukrajinu, ne samo vojna, već i ekonomska podrška. Razgovarali smo o sledećem posebnom Evropskom savetu, čija će svrha biti postizanje dogovora oko 50 milijardi evra za Ukrajinu za naredne četiri godine. To će Ukrajini pružiti predvidljivu ekonomsku i budžetsku pomoć i podvući našu snažnu podršku Ukrajini“, rekla je Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Finske Peterijem Orpom i premijerom Švedske Ulfom Kristersonom u Stokholmu. Odgovarajući na pitanja novinara o stavu mađarskog premijera Viktora Orbana po ovom pitanju, ona je napomenula da sporazumi EU imaju vrlo jasna pravila o tome kako rešavati konfliktne situacije u Evropskoj uniji. „Pre svega, moramo da pregovaramo jedni sa drugima i da pronađemo kompromise. Intenzivno radimo sa mađarskom vladom na pronalaženju rešenja u vezi sa 50 milijardi evra za Ukrajinu u naredne četiri godine. Ovo je naš glavni prioritet. Ali, naravno, mi se pripremamo za alternativna rešenja ako ne možemo da postignemo dogovor“, naglasila je Fon der Lajen. Tokom sednice Evropskog saveta 14-15. decembra prošle godine, lideri zemalja EU doneli su odluku da počnu pregovore o članstvu sa Ukrajinom, ali nisu mogli da postignu konsenzus o stvaranju ukrajinskog fonda u budžetu EU, zbog protivljenja Mađarske. Šefovi država i vlada evropskih zemalja nastaviće diskusiju o sredstvima za Ukrajinu tokom posebnog sastanka Evropskog saveta 1. februara 2024. godine.(19. januara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.