Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Evropska komisija pozdravila je nedavno usvajanje izmena Zakona o planiranju i izgradnji kojim je u Srbiji ukinut leks specijalis o linearnim infrastrukturnim projektima, u smislu procesa pristupanja naše zemlje EU i istakla da je to važan korak u pregovorima o poglavlju pet, koje se odnosi na javne nabavke, izjavio je portparol EU Peter Stano. „To je bila dugogodišnja preporuka Komisije i tačka koja je bila pokrenuta u raznim prilikama. Ovo pitanje su pomno pratile i države članice. Stavljanje van snage ovog zakona je važan korak u pregovorima o poglavlju 5 – Javne nabavke. Istovremeno, nastavljamo da apelujemo na Srbiju da obezbedi poštovanje principa javnih nabavki, konkurencije i transparentnosti, posebno u međuvladinim sporazumima sa trećim zemljama, i da se uzdrži od primene posebnih zakona, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i pravne tekovine EU“, rekao je Stano za Tanjug.Na pitanje o zakonima o železnici i da li to može da ubrza proces pristupanja Srbije EU, Stano kaže da su projekti povezanosti i saobraćajne infrastrukture važni za društveno-ekonomski razvoj Srbije i celog regiona. „Pozdravljamo usvajanje Zakona o železnici i interoperabilnosti železničkih sistema. Ovo su važni koraci koji Srbiju približavaju usaglašavanju sa zakonodavstvom EU. Ukupan tempo pristupnih pregovora i dalje zavisi pre svega od napretka Srbije u oblasti vladavine prava, jer je u skladu sa novom metodologijom“, istakao je Stano.Kako je rekao, EU je posvećena podršci investicijama u ovim oblastima.I ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukutre Goran Vesić tokom rasprave u Skupštini o izmenama ovog Zakona, istakao je da će Srbija moći da zatvori poglavlje pet, o javnim nabavkama, kao i poglavlja 14 i 21, u pregovorima sa EU.“Ako podržavate ulazak Srbije u EU, trebalo bi da glasate za ove izmene, jer to za Srbiju znači korak bližu EU“, podvukao je ministar Vesić.(9. avgusta )
Bertolini posetio Aleksinac,Ćupriju,Surdulicu, zadovoljan saradnjom lokala sa EU
ALEKSINAC/ĆUPRIJA/SURDULICA – Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini istakao je tokom posete Aleksincu, Ćupriji i Surdulici da je zadovoljan saradnjom lokala sa EU. Kako je rekao, veoma je radostan što je prvi put u poseti opštini Aleksinac i pozitivno iznenađen načinom na koji se sprovode projekti u okviru saradnje lokalne samouprave i EU. „Prvi utisak kada dođem u manje opštine poput Aleksinca je da treba da bude veće prisustvo države i vlade na nivou regiona i lokala. Mnogo je potreba na lokalnom nivou, a mi ne možemo da pomognemo svima podjednako. Neophodno je da se država i vlada uključe više“, rekao je Bertolini. Naveo je i da je neophodno je da postoji i regionalna razvojna politika, koje trenutno nema, što je, prema njegovim rečima, preduslov za pomoć i razvoj lokala. Obilazeći zelenu pijacu u Aleksincu, Bertolini je ocenio da mu sve izgleda dobro, čisto, da je krov na mestu i da ima dovoljno prostora za sve. Predsednik Opštine Aleksinac Dalibor Radičević podsetio je da je vrednost projekta rekonstrukcije zelene pijace iznosila 190.000 evra, od čega je EU donirala nešto manje od 150.000 evra. Radičević je najavio i projekat obnove ustanove za odmor i rekreaciju dece u Lipovcu, vredan 618.000 evra, od čega je 345.000 evra donacija EU. Bertolini je na sastanku sa predstavnicima organizacija civilnog društva rekao da smatra da je izuzetno važno da civilno društvo na lokalu priča sa EU direktno, kako bi EU mogla da razume sa kojim se izazovima suočava. „Proces pristupanja Srbije EU nije puk birokratski proces, odnosno nije proces koji uključuje samo centralnu vlast. Sve više postoji i javlja se razumevanje da deo tog procesa treba i moraju da budu i lokalne samouprave, lokalne zajednice i civilno društvo na lokalu, jer taj proces donosi više demokratije i više učešća građana u donošenju ključnih odluka za živote građana“, naveo je Bertolini.
Fon der Lajen: Slovenija se može osloniti na Evropsku uniju
LJUBLJANA – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je područja pogođena poplavama u Sloveniji i najavila da će ta zemlja ove godine dobiti 100 miliona evra iz fonda solidarnosti EU, a 2024. još 300 miliona evra. „Veoma je važno što sam svojim očima videla štetu u Črni. Potresno je bilo videti veliku štetu koju su izazvale poplave i klizišta. Istovremeno je bilo divno videti solidarnost ljudi koji su pomagali jedni drugima u ova teška vremena“,istakla je fon der Lajen. Ona je rekla da EU stoji uz Sloveniju i da će Sloveniji biti na raspolaganju 400 miliona evra za sanaciju štete nakon poplava, 100 miliona ove godine, a 300 miliona sledeće godine. „Potrebna nam je procena štete iz Slovenije“, rekla je ona. Osim toga, kako je rekla, Slovenija može da aplicira za dodatne povraćaje sredstava, za koje se mora podneti zahtev do kraja avgusta. Slovenački premijer Robert Golob ukazao je na to da je predsednica Evropske komisije brzo reagovala i došla u Sloveniju da pokaže saosećanje prema slovenačkom narodu i istakao da je svrha posete dvostruka. „Da smo jasno rekli ljudima u Črni da nisu sami i da ih nećemo zaboraviti. I to se ne odnosi samo na Črnu, već i na celu Sloveniju koja je pogođena“, objasnio je on. Prema njegovim rečima, predsednica EK je mogla svojim očima da vidi kolika je šteta. Više od 10.000 domova je poplavljeno, a više od 10.000 porodica je u nevolji, rekao je on i naglasio da će pomoć brzo stići. Fon der Lajen je bila u pratnji evropskog komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčiča. Tokom posete razgovaralo se o načinima na koje Evropska unija može najefikasnije da podrži sanaciju i rekonstrukciju područja i sprovođenje preventivnih mera kako se slična katastrofa ne bi ponovila. Delegacije vlade i Evropske komisije prvo su razgovarale na Brdu pri Kranju, a potom je predsednica Evropske komisije zajedno sa premijerom iz helikoptera pogledala neka od područja pogođenih poplavama, kao što su Komenda, Mengeš, Kamnik, Luče, Ljubno ob Savinja i Mozirs. (9. avgusta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.