go to the original language article
U noći između srede i četvrtka zemlje EU i Evropski parlament postigli su dogovor koji treba da raščisti više od 20 godina staro zakonodavstvo EU o lekovima.
Time je Danska rešila jedan od najosetljivijih zadataka tokom danskog predsedavanja EU, koje traje do 1. januara.
Danska je, sa snažnom farmaceutskom industrijom predvođenom kompanijom Novo Nordisk, imala drugačije interese od niza zemalja EU u južnoj i istočnoj Evropi, koje su pre svega želele jeftinije lekove za građane.
Ministarka unutrašnjih poslova i zdravlja Sophie Løhde (V) smatra da je uspešno postignut dogovor koji će biti „na korist milionima Evropljana i ojačati sposobnost Evrope da razvija lekove budućnosti“.
– Današnjim sporazumom postavljamo novi pravac za evropsku zdravstvenu politiku, gde obezbeđujemo brži pristup lečenju, manje birokratije i snažnije okvire za konkurentnu life science industriju u Evropi, kaže Sophie Løhde u pisanoj izjavi.
Dansk Industri (DI) smatra da je sporazum bolji nego što se strahovalo, ali i dalje korak u pogrešnom smeru iz perspektive industrije.
Ključno pitanje u pregovorima bilo je koliko dugo treba da traje ukupna zaštita podataka i tržišta za nove lekove.
U SAD je taj period 12 godina.
To znači da farmaceutske kompanije imaju 12 godina tokom kojih mogu da zarađuju na novorazvijenim proizvodima bez konkurencije generičkih lekova.
To je dobro za kompanije, ali može biti skupo za potrošače.
Zato je niz zemalja EU bez velikih farmaceutskih kompanija želeo da skrati period kako bi se brže dobio pristup jeftinim lekovima.
Period zaštite u EU danas iznosi ukupno deset godina kada farmaceutska kompanija lansira novi lek.
To znači dve godine manje nego u SAD.
Evropska komisija je 2023. predložila da se period smanji za dve godine u svom predlogu sporazuma koji je sada postignut.
Međutim, uz mogućnost da se period ponovo produži za dve godine ako se novi lek lansira u svim državama članicama EU.
Tako daleko novi sporazum ipak ne ide.
Zemlje EU i Evropski parlament završili su na smanjenju ukupnog perioda zaštite podataka i tržišta sa deset na devet godina.
Međutim, uz mogućnost dodatne jedne godine zaštite tržišta za „inovativne“ lekove koji ispunjavaju niz kriterijuma.
Generalni direktor DI Lars Sandahl Sørensen naglašava da je „od presudnog značaja za budućnost Evrope da farmaceutska industrija ostane na evropskom tlu“.
– Zato smo se i nadali sporazumu koji bi ojačao postojeće okvirne uslove. Ali u potpunosti priznajemo napore danske vlade tokom pregovora, kaže on u saopštenju za javnost.
On dodaje da je sporazumom uspelo da se „izbegne uništavanje uslova za evropsku life science industriju“.
Ali on ga vidi kao korak u pogrešnom smeru u odnosu na uslove koje SAD nude industriji.
Life science obuhvata pre svega farmaceutsko, biotehnološko i medicinsko područje.
Nakon što je politički sporazum postignut, paket o lekovima sada treba formalno da bude usvojen početkom nove godine.
Potom države članice mogu da počnu sa sprovođenjem.