go to the original language article
Brisel (dpa) – Zemlje EU žele ubuduće da se bore protiv korupcije jedinstvenim minimalnim standardima. Prvi put bi time u zakonima zemalja EU trebalo jedinstveno i međusektorski da bude utvrđeno šta se smatra korupcijom i kako treba da bude kažnjena, saopštio je Savet država EU nakon pregovora sa Evropskim parlamentom. Pravila bi trebalo da se primenjuju i u privatnoj privredi i u javnoj upravi. Postignuti dogovor još moraju formalno da potvrde Evropski parlament i države članice u Savetu.
Kao krivična korupcija trebalo bi u čitavoj EU da važe, na primer, podmićivanje u javnom i privatnom sektoru, pronevera kao i ometanje pravosuđa. I za ponašanje u javnim funkcijama ubuduće bi trebalo da postoje jedinstveni standardi.
Određena je i minimalna visina kazni
Pored toga, nova pravila utvrđuju kako nacionalne države moraju da kažnjavaju dela povezana sa korupcijom. Prema saopštenju, počiniocima prete kazne zatvora od najmanje tri do najmanje pet godina, u zavisnosti od dela. Takođe bi trebalo jedinstveno da bude utvrđeno u kojim slučajevima nosioci javnih funkcija, koji su se ogrešili o zakon korupcijom, gube svoju funkciju.
Visina novčanih kazni za preduzeća u slučajevima korupcije trebalo bi da zavisi od njihovog ukupnog svetskog prometa, kako se navodi. Da bi se sprečila krivična dela, svaka zemlja EU trebalo bi da osnuje centar za borbu protiv korupcije. Države članice bi, prema tome, trebalo i da evidentiraju koje su profesije i privredne grane posebno pogođene korupcijom.
Poslanik Evropskog parlamenta hvali dogovor, ali vidi i propuštenu priliku
Političar Zelenih i poslanik Evropskog parlamenta Daniel Freund rekao je da EU novim pravilima sprečava da pojedine države članice jednostavno ostave neka dela nekažnjenim. «Upravo to se, na primer, već dogodilo u Italiji i Mađarskoj», naveo je političar. Istovremeno je propuštena prilika, pošto države članice nisu bile spremne da ubuduće objavljuju broj slučajeva korupcije u svojim zemljama, dodao je Freund. (2. decembar)