go to the original language article
Nakon 26 godina pregovora, zemlje EU su u decembru još jednom morale da priznaju da su i dalje međusobno nejedinstvene po pitanju sklapanja trgovinskog sporazuma sa južnoameričkim Mercosur zemljama.
Ali sada bi možda moglo da dođe do proboja.
U sredu je ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo, Jacob Jensen (V), u Briselu.
Tamo će razgovarati o trgovinskom sporazumu i opsežnim poljoprivrednim protestima pre Božića.
„Sa danske strane snažno pritiskamo da se trgovinski sporazum sa Mercosur zemljama odobri u skoroj budućnosti“, kaže Jacob Jensen.
U završnici je, međutim, bilo žestokih protesta poljoprivrednika u nekim zemljama EU.
U decembru su, na primer, poljoprivrednici blokirali Brisel traktorima i od ranog jutra ispaljivali snažne petarde.
To je sigurno probudilo više evropskih šefova država i vlada koji su stigli na decembarski samit EU u belgijskoj prestonici, gde ipak nisu doneli nikakvu odluku.
Ali sada postoji oprezna nada da zemlje EU mogu postići dogovor ove nedelje.
Mercosur zemlje su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, koje su udružene u regionalni trgovinski blok Mercosur.
Ako se uspe sklopiti trgovinski sporazum između EU i Mercosura, to će stvoriti zajedničko tržište od 700 miliona potrošača.
To će biti od velike koristi za zemlje sa efikasnom poljoprivredom kao što je Danska.
U drugim zemljama EU, kao što su Francuska i Poljska, postoji, međutim, zabrinutost da će poljoprivreda biti izložena konkurenciji iz Južne Amerike.
Jacob Jensen se ipak nada da EU Komisija novim predlogom može da umiri pre svega Italiju, koja zahvaljujući posebnim pravilima EU o kvalifikovanoj većini ima presudan glas.
„Ono što EU Komisija pokušava da predstavi nisu dodatna sredstva za poljoprivredu, već pomeranje sredstava unapred. Umesto da poljoprivreda dobije novac tek 2033. godine, treba ih pomeriti na 2028.“
„Nada se da će to navesti neke od skeptičnih zemalja, kao što je na primer Italija, da odobre sporazum“, kaže Jacob Jensen.
Ako se to dogodi, predsednica EU Komisije, Ursula von der Leyen, možda već sledeće nedelje može otputovati u Paragvaj i potpisati sporazum.
Planirano je bilo da ona krene na to putovanje 20. decembra.
Ali tada je u poslednjem trenutku upravo Italija stala iza želje Francuske i Poljske da se sporazum odloži kako bi se ispregovaralo više pomoći za poljoprivredu.
Ako Italija kaže da sporazumu, više se ne očekuje da će biti dovoljno zemalja protiv sporazuma da bi ga mogle zaustaviti. Čak ni ako Francuska i Poljska zadrže svoj ne.
Jacob Jensen i dalje detaljno proučava predlog EU Komisije o pomeranju poljoprivrednih sredstava unapred. Ali na prvi pogled Danska može dati zeleno svetlo:
„Sa danske strane ne vidimo raspravu o pomerenim sredstvima kao presudnu. Mnogo je važnije kako ulažemo novac. Da ga ulažemo pametno u nove tehnologije i inovacije i pojednostavimo naša pravila“, kaže Jacob Jensen.
Istovremeno, trgovinski sporazum će biti velika prednost za Dansku, smatra ministar poljoprivrede.
„EU je imala trgovinski suficit od preko 60 milijardi evra u oblasti hrane u 2024. godini. Dakle, i EU i Danska imaju ogroman interes da imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa okolnim regionima i zemljama. Posebno u vreme kada drugi podižu carinske barijere i kada postoji geopolitička nestabilnost“, kaže Jacob Jensen, ne pominjući direktno SAD i predsednika te zemlje, Donald Trump.
U petak ove nedelje očekuje se da stalni predstavnici zemalja EU razjasne da li sada postoji kvalifikovana većina za sklapanje sporazuma.