Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Visoki predstavnik EU za bezbednost i spoljnu politiku Žozep Borelj i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji poručili su, povodom preliminarnih nalaza i zaključka međunarodnih posmatrača iz Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 17. decembra, da izborni proces zahteva konkretna unapređenja i dalju reformu, jer je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u samoj srži procesa pridruživanja Srbije EU. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju EU očekuje konačni izveštaj i preporuke posmatrača OEBS/ODIHR za buduće izbore, koje bi trebalo primeniti što pre i mnogo pre narednih izbora. Takođe, poručili su i da očekuju da nadležni nacionalni organi na transparentan način ispitaju verodostojne prijave o nepravilnostima, uključujući i navode vezane za lokalne izbore u Beogradu i drugim opštinama. „Pozivamo srpsko političko rukovodstvo da obezbedi konstruktivan, inkluzivan dijalog u čitavom političkom spektru“, napisali su Borelj i Varhelji u saopštenju.(19. decembra)
Bilčik: Nismo primetili sistemske neregularnosti, izbori dobro sprovedeni
BEOGRAD – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da posmatračka delegacija EP nije primetila sistemske neregularnosti tokom izbora. On je pojasnio da su primećene nepravilnosti tokom glasanja, ali da one nisu bile veće. „Ono što smo primetili jeste da su izbori dobro sprovedeni, dobro vođeni. Ima nekih nepravilnosti kada su u pitanju prijave koje smo dobijali iz mesta koja smo posetili o dovođenju dodatnih birača, ali nije reč o velikom broju birača. Takođe o potencijalnoj kupovini glasova, posebno na biračkim mestima i oko njih. Ali opet to nisu bili veliki incidenti, već oni koje smo posmatrali u manjem obimu. Dakle, u celini mislim da su izbori protekli glatko“, rekao je Bilčik i čestitao građanima Srbije što su glasali u većem broju nego prošle godine. Prema njegovim rečima, dobro je što će Srbija nakon ovih izbora imati reprezentativniji pluralistički parlament. On je ponovio da posmatrači EP nisu primetili sistemske nepravilnosti na na sam dan izbora, ali da su međunarodne misije occenile da u pogledu jednakih uslova u kampanji postoje neka sistemska pitanja koja su proistekla iz dominantne pozicije vladajuće većine i vladajuće partije. Bilčik je rekao i da nije na njemu da donosi sud o izbornim rezultatima, već da je to na vlasti u Srbiji. „Sva ta pitanja trebalo bi da budu pravilno obrađena, propisno istražena i adresirana. To je izuzetno važno. Sa naše tačke gledišta videli smo neke nepravilnosti, ali u celini smo videli i nesmetano odvijanje izbora kada su u pitanju republički izbori. Lokalne izbore u Beogradu nismo posmatrali“, rekao je Bilčik. Kada se radi o glasačima sa KiM on je rekao da je šteta što to nisu mogli da obave u Pokrajini, ali da je dobro što su mogli u centralnoj Srbiji i da se vrate kućama bez problema. Dodaje i da se nada da će Srbija sada biti malo oslobođena vanrednih izbora jer, kako kaže, stalni izborni ciklusi ne dozvoljavaju prostor za politički rad i političke odluke koje su ključne za kretanje Srbije ka EU.(19. decembra)
EK: Zemlje EU ne ispunjavaju osnovne ciljeve u borbi protiv klimatskih promena
BRISEL- Zemlje EU ne ispunjavaju svoje osnovne ciljeve u borbi protiv klimatskih promena i bez snažnije strategije za smanjenje emisije štetnih gasova rizikuju da ne ostvare zadati cilj Unije, saopštila je Evropska komisija (EK). Na osnovu procene klimatskih planova zemalja članica EU, EK je navela da bi te mere ukupno trebalo da smanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 51 odsto do 2030. godine, što je manje od pravno obavezujućeg cilja Unije za smanjenje emisija od 55 odsto. EK ističe da se zemlje EU uglavnom kreću u pravom smeru jer emisije štetnih gasova opadaju od 1990. godine, a povećano je korišćenje obnovljivih izvora energije, preneo je Rojters. EK ukazuje da se ni jedan ni drugi proces ne dešavaju dovoljno brzo da bi bili ispunjeni ciljevi EU u borbi protiv klimatskih promena. Komisija ističe da su sve zemlje EU počele da smanjuju upotrebu fosilnih goriva, ali da pojedine od njih to čine presporo, dok mnoge nastavljaju da subvencionišu fosilna goriva. „Subvencije za fosilna goriva ostaju glavna prepreka za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i koče klimatske ciljeve EU“, ukazuje EK. Pojedine zemlje, uključujući Nemačku i Rumuniju, planiraju da nastave da koriste ugalj nakon 2030. godine. Prema sadašnjim planovima zemalja članica, EU bi do 2030. godine mogla da dobija 39,3 odsto energije iz obnovljivih izvora, što je veliki skok u odnosu na 22,5 odsto udela koji je zabeležen prošle godine. Međutim, to bi i dalje bilo ispod cilja EU od 42,5 odsto do 2030. godine. Procena EK je obuhvatila planove 21 zemlje članice EU, a Austrija, Bugarska i Poljska nisu podnele plan, dok su Belgija, Irska i Letonija to kasno učinile. Konačni planovi treba da budu podneti do roka u junu 2024. Sagorevanje fosilnih goriva je glavni izvor gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u Evropi, kao i globalno. Članice EU i gotovo 100 drugih zemalja želele su da se postigne globalni dogovor o „postupnom ukidanju“ fosilnih goriva na samitu COP28 u Dubaiju ovoga meseca, ali je usvojeno kompromisno rešenje o prelasku sa fosilnih na druge izvore energije.(18. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.