go to the original language article
Poslanici Evropskog parlamenta odlučili su sa 371 glasom za i 162 protiv (37 uzdržanih) da promene status vuka u Evropskoj direktivi o staništima sa „strogo zaštićene vrste“ na „zaštićenu vrstu“. Države članice samo treba da formalno odobre promenu. Zatim imaju 18 meseci da prilagode svoje zakonodavstvo.
Ovom izmenom EU usklađuje svoje zakonodavstvo sa izmenjenim statusom vuka u Bernskoj konvenciji, sporazumu Saveta Evrope iz 1979. godine koji određuje zaštitu divljih vrsta životinja i biljaka. Sama EU je prethodno tražila ovu liberalizaciju.
Evropska direktiva o staništima iz 1992. godine zabranila je istrebljenje vukova, ali se od 2012. godine populacija na kontinentu gotovo udvostručila. Od 2018. godine, životinja se ponovo pojavljuje u Flandriji. Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine bilo je oko 20.000 vukova. To je u nekim regionima sve više dovodilo do problema sa stočarstvom.
„Naši farmeri su to tražili, jer trenutno ne mogu da preduzmu akciju protiv vuka kada im stoka bude napadnuta“, kaže belgijska poslanica u Evropskom parlamentu Hilde Vautmans (Open VLD). „Samo kada im je stoka ubijena, što je prošle godine dostiglo 56.000 grla stoke u Evropi, mogu da traže naknadu. Pored administracije i tereta dokaza koji to nosi za farmere, to košta evropske države članice 17 miliona evra godišnje.“
Zeleni su reagovali razočarano. Prema Sari Matthieu (Groen), odluka je u suprotnosti sa svim naučnim savetima. Takođe upozorava na uticaj na ekosistem i biodiverzitet. „Nakon više od sto godina, vuk se konačno vratio u naš kraj, a taj uspeh sada delimično propada“, žali se ona. „Populacije vukova su i dalje krhke i bila im je potrebna ta stroga zaštita.“