Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Analitičar Žiga Faktor iz češkog instituta Europeum ne očekuje da će rezultati izbora za Evropski parlament imati veći uticaj na politiku proširenja EU jer, kako napominje, proširenje potpada pod spoljnu i bezbednosnu politiku bloka, što znači da je i dalje čvrsto u rukama država članica i Saveta.
Faktor je za Tanjug ocenio da će rezultati izbora, međutim, uticati na to kako će se oblikovati pravac u kome će se voditi rasprave u Evropskom parlamentu. „Kada je u pitanju proširenje EU ono i dalje spada u spoljnu i bezbednosnu politiku EU, što znači da je i dalje čvrsto u rukama država članica i Saveta, stoga (rezultati izbora) neće imati nekog dramatičnog uticaja, ali će rezultati izbora definitivno nekako oblikovati pravac u kome će se voditi rasprave na strani Evropskog parlamenta“, rekao je Faktor za Tanjug, na pitanje kako će se ishod izbora za EP odraziti na politiku proširenja EU prema Zapadnom Balkanu, posebno Srbiji. On je, na pitanje da li bi Srbija mogla da se pridruži EU tokom novog petogodišnjeg mandata EP i Evropske komisije, ocenio da bi, u teoriji, to bilo moguće u slučaju da Srbija usvoji reforme, u skladu sa procesom pristupanja, ali da je pod znakom pitanja da li proširenje treba da prate reforme EU. Faktor je dodao da rezultat izbora može da utiče na budžetske aspekte proširenja jer je EP zadužen za budžet EU. „Na primer, kada je reč o IPA fondovima, o tome može da se razgovara na nivou između Saveta i parlamenta i to može da ima neke dodatne prepreke za finansijsku podršku državama kandidatima, ali uticaj generalno neće biti tako drastičan“, smatra Faktor.
Govoreći o tome koliko bi uspeh desničarskih i krajnje desničarskih partija na izborima u EP mogao da utiče na politiku proširenja EU prema Srbiji i na sprovođenje Plana rasta za Zapadni Balkan, Faktor je rekao da može da postoji uticaj kada je reč o ekonomskim pitanjima i budžetu, ali je naglasio da je Komisija ta koja predlaže taj aspekt Plan rasta. „Mislim da to neće uticati na implementaciju, osim ako postoje određeni problemi sa strane zemalja kandidata kada je u pitanju vladavina prava i evropske vrednosti. To bi moglo da utiče i na manje dostupna sredstva iz fonda“, rekao je Faktor. Kako je dodao, kada je reč o opštoj agendi proširenja EU, ona zavisi od toga koji bi bili konačni zajednički stavovi, jer stranke krajnje desnice širom Evrope nemaju jedinstvene stavove o proširenju EU. Ukazao je da su pojedine krajnje desničarske partije protiv proširenja zbog pitanja migracija i socio-ekonomskog uticaja na države članice EU, a da neke od njih smatraju da su takvi problemi povezani sa državama članicama koje finansiraju nove članice. „Za sada nema jedinstvenog stava kada je reč o krajnjoj desnici širom EU prema proširenju“, podvukao je Faktor.
On je naglasio da je apsolutno ključno da se nastavi proces proširenja EU narednih godina, odnosno u narednoj deceniji. „To nije važno samo za geopolitičke interese, važno je i za implementaciju drugih tematskih oblasti u kojima EU vidi plan za dekarbonizaciju. I dalje ćemo govoriti o zelenoj agendi, iako možda u drugačijem obliku, govorićemo o migracijama, o konkurentnosti EU, a u svim tim oblastima na kraju je proširenje važno za EU“, rekao je Faktor. On je naglasio da je važno i da se pokaže da EU čvrsto stoji pri svojim vrednostima i pri predlogu da svaka evropska država može da se pridruži ako ispuni uslove za pristupanje EU.( 10. juna )
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.