Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen započela je četvorodnevnu posetu Zapadnom Balkanu, kako bi predstavila detalje Plana rasta EU za region. a pored Beograda, posetiće Severnu Makedoniju, BiH, Crnu Goru i Prištinu. „Ovo će biti prilika da se razgovara o bilateralnoj saradnji, a posebno da se regionalnim liderima detaljnije predstavi Plan rasta EU za Zapadni Balkan“, saopštila je ranije Evropska komisija. Predsednica EK sastala se najpre u Skoplju sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a potom i sa premijerom Dimitrom Kovačevskim. Ona će potom otputovati u Prištinu, gde će se sastati sa predsednicom i premijerom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtijem. Fon der Lajen će u utorak ujutru boraviti u Podgorici, gde će razgovarati sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem i premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem. Tokom posete Beogradu, u koji će doputovati u utorak popodne, Fon der Lajen će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. U sredu će u Sarajevu razgovarati sa članovima Predsedništva BiH i predsednicom Saveta ministara Borjanom Krišto. Fon der Lajen će imati konferencije za novinare tokom svih poseta, najavljeno je iz Evropske komisije.(29. oktobra)
Makron: Beograd i Priština se jasno angažovali za primenu sporazuma
BRISEL – Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u Briselu da su, u razgovorima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, obe strane iskazale jasno angažovanje da će sprovesti postignute sporazume. Na konferenciji za novinare posle dvodnevnog samita EU u Briselu, Makron je rekao da su se lideri Unije, pored rata u Ukrajini, kao i stanja u Izraelu, posvetili i situaciji između Beograda i Prištine posle jučerašnjih sastanaka u Briselu s Vučićem i Kurtijem. „Italijanska premijerka Đorđa Meloni, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Saveta EU Šarl Mišel, šef evropske diplomatije Žozep Borelj, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak i ja razgovarali smo juče sa premijerom Kurtijem i predsednikom Vučićem. Mi smo dobili veoma jasno angažovanje obe strane da će primeniti Briselski sporazum i sporazum iz Ohrida, kao i da će u najkraćem roku primeniti dogovor o formiranju ZSO“, rekao je Makron. Makron je istakao da je Uniji sada „zaista važno da to sada postane stvarnost“ i da se „nastavi s normalizacijom odnosa“ Beograda i Prištine. „Ponovili smo našu osudu napada od 24. septembra i zatražili jasne mere i istrage od predsednika Vučića”, rekao je francuski predsednik.(27. oktobra )
Šolc ne misli da su propali pregovori sa Vučićem i Kurtijem:Sprovešće dogovoreno
BRISEL – Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da pregovori u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem nisu propali jer su, kako je naglasio, obojica iskazali spremnost za sprovođenje postignutih dogovora i formiranje Zajednice srpskih opština.
„Sada imamo izjavu Kurtija i Vučića da će sprovesti mere iz dokumenata koje smo izradili, Osnovni sporazum, Ohridski sporazum i sada i koncept konkretnog nacrta za uspostavljanje ZSO. To je jasno rečeno i to je važan korak“, rekao je Šolc novinarima u Briselu, po završetku samita EU. Na pitanje kako ocenjuje situaciju nakon, kako je rekao novinar, „jučerašnjih propalih razgovora“ sa Vučićem i Kurtijem i toga što je Evropski savet naveo u zaključcima da žali zbog nedostatka primene sporazuma, Šolc je odgovorio da ne deli tu procenu. „U ovoj zaista tužnoj situaciji mogli smo da postignemo napredak, tako da ne delim vašu procenu. Mislim da ako napravimo političku procenu, možete se saglasiti sa mojom procenom“, rekao je Šolc. On je dodao da je važno da su ovi koraci sada preduzeti i da svi koji imaju političku odgovornost na terenu iznađu snage da se pripreme za budućnost. „Ovo nije nešto gde može da se govori ko ima najviše poena, već kako možemo da izgradimo budućnost za građane na Kosovu i Srbiji i mirnu perspektivu za njih. I Kosovo i Srbija žele u EU, a za to moraju da postanu najbolji susedi“, rekao je Šolc i dodao da se to može dogoditi samo ako lideri to odrede kao prioritet. (27. oktobra)
Evropski savet: Poziv na pauzu u ratu radi dostavljanja nesmetane pomoći Gazi
BRISEL – Evropski savet izrazio je duboku zabrinutost zbog pogoršanja humanitarne situacije u Gazi i pozvao je na kontinuiran, brz, bezbedan i nesmetan humanitarni pristup pomoći za tu enklavu, uključujući uspostavljanje humanitarnih koridora i pauze u ratu radi dostavljanja pomoći.
EU je spremna da doprinese oživljavanju političkog procesa između Izraela i Palestinaca na osnovu rešenja o dve države i podržava skoro održavanje međunarodne mirovne konferencije, navodi se u zaključcima koji su usvojeni nakon dvodnevnog samita u Briselu. Evropski savet je ukazao da je potrebno da se izbegne eskalacija sukoba u regionu Bliskog istoka. Evropski savet ponovio je da najoštrije osuđuje Hamas zbog, kako se navodi, brutalnih i neselektivnih terorističkih napada širom Izraela, kao i zbog korišćenja civila kao živog štita. Evropski savet je naglasio da Izrael ima pravo da se brani u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim humanitarnim pravom. U zaključcima se ponavlja poziv Hamasu da odmah oslobodi sve taoce bez ikakvih uslovljavanja i izražava se žaljenje zbog svih civilnih žrtava. Evropski savet ističe u zaključcima o Ukrajini nakon dvodnevnog samita u Briselu da će EU nastaviti da pruža snažnu finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenom narodu koliko god bude potrebno. Evropski savet je ponovio odlučnu osudu ruske agresije na Ukrajinu koja predstavlja očigledno kršenje Povelje UN, kao i nepokolebljivu podršku EU nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, kao i njenom pravu na samoodbranu od ruske agresije. Savet je takođe naglasio da je potrebno da se ubrza isporuka vojne pomoći Ukrajini. Evropski savet je pozvao visokog predstavnika, na osnovu okvira koji treba da odobri Savet, da se konsultuje sa Ukrajinom o budućim bezbednosnim obavezama EU i da o tim diskusijama iznese izveštaj na sastanku Evropskog saveta u decembru. Evropski savet je takođe izrazio svoju podršku radu Međunarodnog krivičnog suda i osudio pokušaje Rusije da potkopa njegovo funkcionisanje, kao i, kako se navodi, rusku protivpravnu deportaciju i transfer ukrajinske dece i drugih civila u Rusiju i Belorusiju. Savet je pozvao Rusiju i Belorusiju da odmah obezbede njihov bezbedan povratak u Ukrajinu. Evropski savet je pozdravio produženje privremene zaštite za raseljena lica iz Ukrajine do marta 2025. godine. Evropski savet je takođe diskutovao o migracijima i oštro osudio nedavne terorističke napade u Francuskoj i Belgiji u kojima su ubijeni i povređeni švedski i francuski državljani. EU je ujedinjena i čvrsta u borbi protiv terorizma, mržnje i nasilnog ekstremizma svih vrsta, navodi se u zaključcima. Evropski savet pozvao je institucije i države članice da se angažuju u zajedničkim naporima u zaštiti spoljnih granica, kao i borbi protiv krijumčara migranata.(27. oktobra )
Miščević, Žiofre i Košar uručili diplome studentima za najbolji rad o EU
BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre dodelili su diplome srpskim i francuskim studentima nagrađenim na konkursu za najbolji studentski rad o EU. Miščević je rekla da su se studenti i u Francuskoj i u Srbiji bavili temama kao što su pitanja francusko-srpskih odnosa do onih koje se odnose na pojavu dezinformacija u sajber prostoru. „Zahvalila bih se Vladi Francuske koja je razumela potrebu dobre saradnje sa Srbijom. Već više od 10 godina imamo stalnu pomoć i savete francuskih eksperata, a ideja je da se i francuski studenti priključe ovakvom konkursu. Ideju smo preneli ambasadoru Košaru, on je ideju preneo u Pariz i danas imamo zajednički konkurs“, rekla je Miščević na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Istovremeno je zahvalila Žiofreu zbog toga što je i delegacija EU uz Srbiju u teškim, ali i u ovako lepim situacijama u procesu evropskih integracija. Navela je da je ovo pre svega razgovor o tome kako se zajednički dele evropske vrednosti, a to je prepoznavanje Srbije kao članice EU i na jednoj i na drugoj strani. „Budući da sam i ministarka u Vladi Srbije, ali i profesorka na Fakultetu političkih nauka, nisam bila u izbornoj komisiji i samo je slučajnost da su moji studenti dobili neke od nagrada“, rekla je Miščević. Miščević je zahvalila i kolegama sa Pravnog fakulteta profesorki Maji Lukić, Jelici Stefanović-Štambuk sa Fakulteta političkih nauka, profesoru Filozofskog fakulteta Vladimiru Vuletiću i profesoru Ekonomskog fakulteta Predragu Bjeliću. „Imali smo pomoć kolega iz Francuske, pre svega sa Pravnog fakulteta Bordo, ekspertima koji se bave evropskim integracijama na univerzitetima u Francuskoj“, rekla je Miščević. Ambasador Pjer Košar je nakon dodele nagrada rekao da nagrade pružaju nadu, jer su se studenti bavili temama kao što su evroskepticizam, ali i pitanjima proširenja. „Može se steći utisak da Francuska ima rezervisan nastup, kao i da nije posebno naklonjena prema drugim zemljama, međutim, upravo je obrnuto jer je dat jedan dinamičan podsticaj u saradnji sa Vladom Srbije sa ciljem da se pomogne Srbiji da što brže pristupi Evropskoj uniji“, rekao je Košar. Istakao je da započet dijalog između srpskih i francuskih studenata daje svoj doprinos razmišljanju i da je veliko ohrabrenje videti da među studentima postoji zajednička budućnost. Žiofre je rekao da su studenti u svojim radovima pokazali da jako dobro poznaju vrlo složena i kompleksna pitanja i da oni mogu da objasne svojim kolegama i prijateljima zašto je bitno da Srbija postane deo EU. „Evropa i svet se sada suočavaju sa vrlo teškim izazovima i iz tog razloga Evropa i ostatak sveta moraju biti ujedinjeni u rešavanju geopolitičkih, klimatskih pitanja i u stvaranju bolje budućnosti“, rekao je Žiofre. Naveo je da su studenti budućnost kako u Srbiji, tako i u Francuskoj i u Evropi, te da je iz tog razloga bitno da studenti pokazuju otvorenost duha, kritički duh, ali i budu motor daljeg razvoja. „Studenti su ti koji treba da rade na promociji, unapređenju društva, uspostavljanju dubljih veza između Srbije, Evropske unije i Francuske jer je bitno da Srbija zaista bude u EU, što je bitno i za EU, jer smo svi zajedno jači“, zaključio je Žiofre. Jedan od dobitnika nagrade, Ivan Subotić rekao je da je za konkurs za nagrade video na sajtu ministarstva kao i da ga je zainteresovala tema dezinformacija. „Smatram da postoji veliki broj dezinformacija u vezi sa Evropskom unijom zbog čega sam želeo da svojim radom dodatno istražim temu kako bih pomogao da do javnosti stižu istinite informacije. Ova nagrada mi mnogo znači“, izjavio je Subotić. Ministarstvo za evropske integracije raspisalo je nagradni konkurs za izbor najboljih individualnih studentskih radova o evropskoj integraciji i procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Novina od ove godine je da je Ministarstvo za evropske integracije u saradnji sa ambasadom Francuske u Beogradu raspisalo konkurs i za najbolje studentske radove francuskih studenata o odnosima EU, Francuske i Zapadnog Balkana. Pored tri najbolje rangirana, Ministarstvo će u elektronskom zborniku studentskih radova objaviti i ostale radove koji ispune kriterijume. Cilj ovog nagradnog konkursa bio je da neposredno uključi mlade akademske građane u otvorenu argumentovanu debatu o bitnim aspektima pristupnog procesa i članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji. Miščević i Žiofre su tokom današnje posete Sajmu obišli i štand Službenog glasnika. Ministarstvo za evropske integracije i Službeni glasnik započeli su saradnju u oblasti izdavaštva objavljivanjem knjige Osnivački ugovori Evropske unije u kojoj je prvi put sadržan zvanični prevod na srpski jezik primarnog zakonodavstva Evropske unije. To je prvi zajednički projekat Ministarstva i Službenog glasnika uz finansijsku pomoć Delegacije EU, a ovom prilikom Miščević i Žiofre su sa predstavnicima Glasnika razgovarali i o budućim važnim zajedničkim projektima saopšteno je iz Službenog glasnika. Pored toga Žiofre i Miščević upoznali su se sa bogatom izdavačkom produkcijom Službenog glasnika i bili posebno zainteresovani za izdanja iz oblasti prava, državnog uređenja, međunarodnih odnosa i društvenih nauka. (27. oktobra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.