Habsburg kritikuje „patriote“: „peta kolona Moskve“

Beč (APA) – Austrijski carev unuk, bivši poslanik u Evropskom parlamentu i počasni predsednik Panevropskog pokreta, Karl Habsburg, pozvao je Evropu na veću odgovornost. U svom „Govoru o budućnosti Evrope“ povodom 65. rođendana, poglavar kuće Habsburg-Lothringen se u nedelju bavio političkim kriznim žarištima, bezbednosnom strategijom SAD i „očiglednom“ američkom podrškom antievropskim snagama. Delove desničarske poslaničke grupe u EU „Patrioten für Europa“ nazvao je „petom kolonom Moskve“. U Rusiji je zatražio smenu režima Wladimir Putin.

Što se tiče poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, ne radi se „o patriotama, već delimično o brutalnim nacionalistima“, objasnio je Habsburg u govoru u vili Fuchs u Beču-Pencingu. „I oni nipošto nisu za Evropu. Koncept ovih stranaka zasniva se na de fakto razgradnji evropskog ujedinjenja na puku saradnju vlada, bez zajedničkih institucija.“ Mnoge stranke u okviru poslaničke grupe su, osim toga, „na neki način povezane sa Putinom“. „One su nova peta kolona Moskve (stara iz komunističkog vremena još uvek postoji) i time čine dvostruku veleizdaju: prema sopstvenoj zemlji i prema Evropi.“ Desničarska poslanička grupa „patriota“ osnovana je uz učešće austrijske FPÖ, a u njoj su, između ostalih, i francuski Rassemblement National i mađarski Fidesz.

Kritika rukovodstva EU

„Najveću pretnju za Evropu već godinama predstavlja rat uništenja koji Moskva vodi protiv Ukrajine“, naglasio je Habsburg. „Rat koji ima za cilj uništenje jedne države i jednog naroda, a istovremeno radi na podeli Evrope kako bi se njome lakše moglo vladati.“ Stoga je počasni predsednik Panevropskog pokreta zatražio obnovu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, reparacije od Rusije i „promenu režima“ u Moskvi. Slučaj Putin morao bi da bude razmatran pred međunarodnim sudom za ratne zločine.

Istovremeno, Habsburg nije štedeo ni kritiku na račun rukovodstva EU, ukazujući na greške u politici EU, poput birokratizacije, koja slabi Evropu. „Kada isti političari istom žestinom, kojom su nekada progurali Zeleni dogovor i zakon o lancima snabdevanja, sada povlače ručnu kočnicu jer ih je sustigla realnost, onda je očigledno da imamo problem kadrova u politici“, objasnio je. „Gde je tu odgovornost političara? Po kojim kriterijumima se zakoni proglašavaju bezalternativnim, da bi ih onda, još pre nego što stupe na snagu, morali ponovo popravljati?“

Austrija u bezbednosnoj strategiji SAD

Habsburg se osvrnuo i na izveštaje prema kojima se Austrija pominje u neobjavljenoj dugoj verziji bezbednosne strategije SAD. Prema tome, Austrija je navedena u vezi sa nekim državama koje SAD navodno žele da izoluju iz Evropske unije kako bi time srušile EU. „Moderna ideja evropskog ujedinjenja je, naime, austrijska ideja“, objasnio je Habsburg. „Ona je razvijena u Beču, od strane Richard Coudenhove-Kalergi, koji je 1922. objavio svoj članak ‘Paneuropa. Ein Vorschlag’ i koji je zatim 1926, dakle pre 100 godina, organizovao prvi veliki Panevropski kongres u Beču“, podsetio je počasni predsednik pokreta.

U svetlu ruskog rata protiv Ukrajine i Evrope, aktivnosti protiv zapadnog vrednosnog sistema, pretnji američkog predsednika Donald Trump Danskoj zbog Grenlanda, ali i razvoja situacije u Venecueli i Iranu, kao i „agresivne spoljne politike“ Kine u kombinaciji sa „ekonomskom politikom usmerenom na zavisnost“, Habsburg se obratio publici citatom iz Biblije: „Ne bojte se.“ Naglasio je: „Nemojmo se povlačiti, već kao Evropljani preuzmimo odgovorno izazove.“

Pohvala za hrabrost Meinl-Reisinger

Habsburg je uputio pohvale ministarki spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger (NEOS), koja je prethodno održala uvodne reči za njegov govor. „Imamo istu košulju“, rekao je i zahvalio se šefici NEOS što je, kao i on, nosila tradicionalnu ukrajinsku košulju višivanku, iako je zbog toga bila „izudarana od strane medija“. Bilo je „izuzetno važno simbolično pokazati za šta se zalažeš“.

Meinl-Reisinger je, sa svoje strane, naglasila da joj je Evropa „stvar srca“. „Naše blagostanje, naša sloboda i naša demokratija nisu nepovratni. Postoje akteri koji imaju interes da izgubimo sve ove tri stvari.“ I ona je naglasila neophodnost hrabrosti i odlučnog delovanja. „Meni nije stalo do velike evropske unitarne države, već pre do Evrope šampiona.“

Dinastija je vladala 640 godina

Unuk poslednjeg austrijskog cara Karl I. rođen je 11. januara 1961. u Štarnbergu u Gornjoj Bavarskoj. Karl Habsburg je politički bio aktivan kao poslanik u Evropskom parlamentu za ÖVP. Na prvim izborima za Evropski parlament 1996. izabran je u Evropski parlament, u kojem je delovao tri godine. Karl je od svog oca Otto Habsburg preuzeo predsedavanje Panevropskim pokretom. Od 2024. je počasni predsednik najstarijeg evropskog pokreta za ujedinjenje, osnovanog 1922. u Beču. Osim toga, deluje kao medijski preduzetnik u Holandiji, Ukrajini, Bugarskoj i Austriji.

Habsburgovci su tokom vekova oblikovali istoriju Evrope, davali kraljeve i careve. Pobeda Rudolfs von Habsburg nad češkim kraljem Ottokar II. u bici na Moravskom polju 1278. označila je početak 640 godina vladavine kuće Habsburg, odnosno Habsburg-Lothringen nad Austrijom. Nakon proglašenja republike 12. novembra 1918. vladajuća carska kuća je eksproprisana i izgubila je sva povlašćena prava. (11.1.2026)