Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Kandidatkinja za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je , tokom saslušanja pred poslanicima Evropskog parlamenta, da su u narednih pet godina potrebni jasni rezultati kada je reč o proširenju EU i poručila da će blisko sarađivati sa komesarkom za proširenje radi postizanja tog cilja. Tokom saslušanja Kalas je samo jednom pomenula dijalog Beograda i Prištine, koji će biti u njenoj nadležnosti ukoliko bude potvrđena za šeficu evropske diplomatije, navodeći da će to biti jedan od koloseka kada se govori o Zapadnom Balkanu, a u odgovoru na pitanje hrvatske poslanice u EP Željane Zovko o Zapadnom Balkanu i saradnji sa transatlanskim partnerima radi očivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i stabilnosti na jugoistočnoj granici EU.
Naglasila je da je Zapadni Balkan veoma važan region i da, kada se o njemu govori, postoje dva koloseka, od kojih je jedan put proširenja, na kome je potrebna zajednička saradnja sa komesarom za proširenje. „Mislim da zaista treba da imamo uspešne priče za pet godina u smislu proširenja. Jer to nije samo zbog prosperiteta regiona, već i zbog davanje nade regionu“, rekla je Kalas. Ona je dodala da je proširenje „mašina za konvergenciju i kao primer navela da je prihod njene zemlje Estonije pre pridruživanja EU bio 36 odsto evropskog proseka, a sada je blizu 90 odsto. „Drugi kolosek je dijalog Beograda i Prištine, gde su svi moji prethodnici uložili mnogo vremena u to, što bi donelo stabilnost regionu. U BiH imamo uspostavljenu misiju i vidimo da ima dosta tenzija u regionu, tako da mislim da u prvom delu mog mandata treba da odem u region i razgovaram sa zemljama tamo o tome šta možemo da uradimo“, rekla je Kalas. Ona je dodala da je Dejtonski sporazum, kada je stupio na snagu, bio veoma dobar, ali da sada ljudi u regionu govore da nedostaju neki delovi i poručila da je potrebno to dalje razvijati i videti šta EU može da uradi kako bi pomogla BiH sa reformama koje treba da sprovede i u pogledu dalljeg proširenja. Kalas je naglasila da prema proširenju ne bi trebalo postupati kao prema „igri sa nultom sumom, gde su svi unutra ili su svi van“, već da treba koristiti princip zasnovan na zaslugama sa svakom pojedinačnom zemljom i videti šta je moguće uraditi.
U uvodnom obraćanju, tokom saslušanja pred Odborom EP za spoljne poslove, Kalas je rekla da su problemi suseda EU danas problemi EU sutra. „Za većinu naših suseda, Evropska unija ima snažnu moć privlačnosti, od Zapadnog Balkana do Ukrajine“, ukazala je Kalas. Ona je naglasila da je proširenje EU geostrateško investiranje koje je u interesu EU. „To čini našu Uniju jačom. To čini nove članove evropske porodice stabilnijim i sigurnijim. I sve nas to čini prosperitetnim. U narednih pet godina ovde su nam potrebni jasni rezultati. Radiću ruku pod ruku sa komesarkom za proširenje na postizanju ovog cilja“, poručila je Kalas. Ona je dodala da će sarađivati sa komesarkom za Mediteran na paktu za taj region. „Sarađujući sa našim partnerima širom Mediterana, izgrađujući sveobuhvatna, obostrano korisna i uvažavajuća partnerstva, ojačaćemo regionalnu stabilnost i ekonomsku integraciju“, navela je Kalas. Naglasila je da je sloboda kretanja unutar EU jedno od njenih najdragocenijih dobara. „Moramo da zaštitimo naše spoljne granice da bi to funkcionisalo. Ne možemo biti i spolja i iznutra bez granica“, rekla je Kalas i dodala da će sarađivati sa komesarkom za migracije na izgradnji „sveobuhvatnih, prilagođenih, obostrano korisnih partnerstava“. Kalas je rekla da postoje dva hitna prioriteta koja su jako blizu EU, a to su rat Rusije protiv Ukrajine i aktuelni sukob na Bliskom istoku i naglasila da je bezbednost Ukrajine prioritet za EU i da, s obzirom na tešku situaciju na boljnom polju, EU mora da radi svaki dan na onoliko „vojne, finansijske i humanitarne pomoći koliko je potrebno“. Kada je reč o Bliskom istoku, istakla je da je potreban hitan prekid vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca, poziv svim partnerima na krajnju uzdržanost, fokus na humanitarnoj podršci i nepokolebljiva privrženost rešenju o dve države uz podršku EU palestinskim vlastima i uz pravo Izraela na postojanje. Istovremeno je optužila Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran da žele da promene međunarodni poredak zasnovan na pravilima. „Moramo da budemo svesni te pretnje i odgovorimo u skladu sa tim, zajedno sa našim najbližim saveznicima i partnerima, a da ne izgubimo ni milimetar onoga što jesmo“, rekla je Kalas. Većina pitanja poslanika odnosila se na Ukrajinu, a na pitanje šta će biti naredni koraci u sankcijama EU protiv Rusije i koje dodatne mere planira da stavi na snagu kada je reč o onima koji zaobilaze sankcije EU preko trećih zemalja, Kalas je rekla da će naredne godine stupiti na snagu kriminalizacija zaobilaženja sankcija.
„Jedna strana je da se razgovara sa onim zemljama koje pomažu da se zaobiđu sankcije, ali druga strane je ko se stvarno bavi ovim. Ko pokušava da dobije malo više? Da li su to naše evropske kompanije?“, rekla je Kalas i dodala da neke kompanije misle da ih se to ne tiče, da imaju koristi od toga i kratkoročno profitiraju, a žale se da se rat ne završava. Ona je ocenila i da nije fer da poreski obveznici EU moraju da plate za nešto što ne uništava EU, već da bi Rusija trebalo da plati.(12. novembra )
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.