Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Komesarka za migracije i izbeglice Nataša Stanisavljević izjavila je da je od 2015. godine milion i po migranata prošlo Balkanskom rutom, a da je u Srbiji za devet meseci ove godine registrovano 86.000 izbeglica.
„U protekle dve godine bio je zastoj zbog KOVIDA-19, ali ove godine beležimo značajno veći broj migranata koji je ušao u Srbiju. Za devet meseci registrovali smo 86.000 migranata u našim prihvatnim centrima. a u istom periodu prošle godine smo imali 43.000 lica, što znači da imamo povećanje od 100 odsto“, rekla je Stanisavljević Tanjugu.
Na pitanje o pretnjama o ukidanju bezviznog režima koje stižu iz Brisela, ona odgovara da se državna politika vodi odgovorno i da neće dozvoliti da građani Srbije dođu u problem sa vizama.
„Takođe, nećemo dozvoliti građanima iz zemalja sa kojima imamo bezvizne režime da im Srbija bude put za dalje ilegalne migracije. Ne smemo da dozvolimo da iskorišćavaju bezvizni režim sa nama i tu su nam ključni MUP i komunikacija i saradnja“,
istakla je Stanisavljević.
Ona je dodala da u Srbiji ima 19 prihvatnih centara od kojih četiri ne rade jer trenutno nema potrebe. Takođe, naglasila je da povećanje broja migranata nije izazvala Srbija s obzirom da najveći broj dolazi iz Sirije i Avganistana, a to, napominje, nema nikakve veze sa Srbijom.
Naglasila je da u ovom trenutku imamo 228 lica koja su dobila azil u Srbiji, dok je još 20 zahteva u obradi. „To jasno govori da tim ljudima Srbija nije krajnja destinacija. Oni ne žele da ostanu ovde i njima je Srbija samo tranzitna ruta, jer ih je ušlo skoro 90.000“, navela je Stanisavljević.
Govoreći o građanima Ukrajine, istakla je da smo se Srbija kao država krajnje korektno ponela prema njima i da je još u martu ove godine Vlada usvojila Odluku o davanju privremene zaštite građanima Ukrajine, što znači da u periodu od godinu dana imaju pristup tržištu rada, obrazovanju, zdravstvu. Što se tiče građana Rusije istakla je da Komesarijat za izbeglice nije imao povećan broj zahteva građana Rusije za davanje bilo kakve pomoći.
Kaže da je zahvaljujući saradnji sa delegacijom EU u Srbiji potpisan ugovor o donaciji od 36 miliona evra za izbeglice i migracije, a koji su namenjeni upravljanja migracijama, radu migracionih centara i jačanju Komesarijata. (18 oktobar)
EU spremna da Srbiji obezbedi podršku za energetiku
BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je u Beogradu sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom o pristupanju Srbije EU, posebno u kontekstu posledica teške geopolitičke situacije u Evropi na društvene i ekonomske tokove, kako u državama članicama Unije tako i u onima koje su na putu ka članstvu.
Žiofre je naglasio da je energija u ovom trenutku zaista veoma važna tema i da je EU već veoma aktivna u ovom sektoru, saopšteno je iz Ministarstva za evropske integracije.
“Kada je reč o diversifikaciji izvora energije i ruta snabdevanja, EU finansira najvažniji projekat Srbije u trenutnim okolnostima za obezbeđivanje energetske bezbednosti i to grantom od 49,6 miliona evra – za izgradnju gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, čije funkcionisanje je preduslov za otvaranje srpskog tržišta gasa za neruske izvore gasa. Već razmatramo da podržimo još jedan interkonektor sa Severnom Makedonijom“, rekao je šef Delegacije EU.
Kako je istakao, Srbija je, zajedno sa drugim zapadnobalkanskim partnerima, pozvana da učestvuje u novoj energetskoj platformi koju je uspostavila EU o zajedničkoj kupovini gasa (i tečnog prirodnog gasa i vodonika), saopšteno je iz Ministarstva.
“Radimo sa Srbijom na poboljšanju njene energetske efikasnosti i na povećanju obnovljivih izvora u svom energetskom miksu kroz konkretne projekte, finansiranje i tehničku pomoć. Pozvali smo ministre energetike partnerskih zemalja Zapadnog Balkana da prisustvuju prošle nedelje našem neformalnom sastanku energetskog saveta u Pragu i ostajemo u kontaktu sa Srbijom kako bismo bolje razumeli njene energetske potrebe“, kazao je Žiofre i dodao da je EK imala više sastanaka i na različitim nivoima.
Na sastanku je razmotrena i najava da će u okviru aktuelnog poziva za Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) prioritet imati projekti u oblasti energetike, a očekuje se raspisivanje i novog poziva za dostavljanje predloga projekata.
U pogledu srednjoročne pomoći, kako su se saglasili Joksimović i Žiofre, prioritet će biti da se u okviru postojećih instrumenata poveća obim sredstava za projekte u oblasti energetske tranzicije i sigurnosti snabdevanja, dodaje se u saopštenju. (18 oktobar)
Varhelji: Srbija preduzela važan korak za uskladjivanje vizne politike sa evropskom
BRISEL – Evropski komesar za politiku susedstva i prossirenja Oliver Varhelji objavio je da je Srbija danas preduzela vazan korak kako bi se uskladila sa EU listom trechih zemalja za koje je potrebna viza.
„Pozdravljamo to što je Srbija preduzela važan korak danas da se uskladi sa EU listom trećih zemalja za koje je potrebna viza. Nadam se da ćemo uskoro videti dalja poboljšanja“, naveo je Varhelji na Tviteru.
Juronjuz Srbija je preneo da je, prema njihovim saznanjima, Srbija donela odluku o ukidanju bezviznog rezzima za Tunis i Burundi, inacce dve zemlje iz kojih je poslednjih meseci stizao veliki broj ilegalnih migranata na balkansku rutu. (20 oktobar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.