Kvartet zapadnih specijalnih izaslanika u Srbiji posle Božića

BEOGRAD  – Posle Božića koji se u Srbiji slavi 7. januara, očekuje se dolazak u Srbiju više izaslanika ključnih zapadnih država, kako bi se „pojačao pritisak i ubrzalo rešavanje pitanja Kosova i Metohije“, pišu Novosti.

Navode da se među prvima koji će doći očekuju Gabrijel Eskobar, Miroslav Lajčak, Jens Pletner i Emanuel Bon. Očekuje se združena poseta specijalnih izaslanika Vašingtona i Brisela, Eskobara i Lajčaka, sa izaslanicima Pariza i Berlina, Bonom i Pletnerom.

List piše da se emisarima zapada žuri jer se bliži godišnjica početka rata u Ukrajini, 24. februar, koja je u neformalnim diplomatskim krugovima postavljena kao rok kada bi Beograd i Priština trebalo bar da se dogovore oko skica budućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

Taj dokument zvanični Beograd smatra neprihvatljivim jer u svojoj srži ima priznavanje, odnosno traži se da Srbija ne blokira prijem Prištine u Ujedinjene nacije, navode Novosti.

Pored američko-evropske četvorke, nije isključeno da u narednom periodu u Beograd dođe još jedan izaslanik zemalja Kvinte, jer i Velika Britanija takođe ima izaslanika za Zapadni Balkan Stjuarta Piča. Svoje izaslanike za region imaju i Slovenija i Grčka, a izaslanik Vlade Nemačke je i Emanuel Zaracin. (4. januara)

Vučić:2023 godina biće teža od prethodne, čuvaćemo zemlju od krize

BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će 2023. godina biti na svetskom i evropskom nivou mnogo teža od prethodne godine.

„Sada je pitanje da li je starija kokoška ili jaje, kako da čuvate stopu BDP-a dodatnim ulaganjima, time što ćete da potrošite više novca ili kako da u skladu sa savetima šefice MMF-a pravite jastuke, bafere, čuvate državni novac i da gledate kako da spasavate zemlju u slučaju veće krize i u Evropi i SAD i celom svetu“, rekao je Vučić na godišnjoj konferenciji obraćajući se građanima dodajući da je o tome do kasno sinoć raspravljao sa ministrom Sinišom Malim.

Ističe da u SAD stopa rasta pada, bliži se recesiji, u Kini takođe, a da se Evropa bliži recesiji.

„Mi smo deo tog sistema, naravno da naša stopa rasta pada. To što se zbiva u svetu će pogoditi i nas“, kazao je Vučić i ukazao da drugi imaju stopu javnog duga veću od nas te da smo po tom pitanju i po pitanju fiskalne stabilnosti, stabilniji.

Preneo je da bi Srbija mogla da se zadužuje bez uvođenja sankcija Rusiji, članstva u NATO paktu i EU, po stopi od 5,5, a da se i dalje to ne radi.

„Čuvali smo se i obezbedili novac po tri odsto od naših arapskih prijatelja, držali punu finansijsku stabilnost da bismo imali za energente čije cene nismo znali kolike će biti“, kazao je predsednik.

Ipak, kako kaže, mora da kaže građanima da pretstoji teža godina.

Vučić je na godišnjoj konferenciji predstavio projekte novih gasovoda u Srbiji, a istakao je i da će se graditi reverzibilna hidroelektrana Bistrica, kao i Đerdap 3.

„Moramo još mnogo toga da uložimo“, poručio je Vučić.

Ukazao je i na planove da se gasovodi izgrade do Kosovske Mitrovice, ali je rekao da za to postoje politički problemi. On je dodao da se planira finansiranje svih tih projekata u 2023. godini. (4. januara)

Ambasadori vodećih zemalja o Srbiji i globalnoj situaciji u 2023 godini

BEOGRAD – Ambasadori Francuske, Kine, Rusije, Italije, Švedske kao predsedavajuće EU, Turske i Egipta, 2023. godinu ocenjuju kao godinu mogućnosti za Srbiju i ključnih odluka, kao i prilika da se prevaziđe ciklus tenzija između Beograda i Prištine, ali i period u kojem će Srbija, bez obzira na izazove, uspeti da zaštiti svoje interese.

Ambasador Francuske Pjer Košar na pitanje Tanjuga kako vidi Srbiju u 2023. godini navodi da je pred Srbijom mnogo obaveza, ali i da je uveren da „Srbija to može, ako tako odluči“ i naglašava da sledi period za jačanje istorijskih odnosa dve zemlje.

„Mislim da će 2023. biti godina mogućnosti i odlučujućih izbora za Srbiju, biće to prilika da potvrdi svoj izbor evropskog puta, kroz preduzimanje reformi koje se očekuju u domenima kao što su sloboda medija, borba protiv korupcije. Obaveza je mnogo, ali Srbija može, ako tako odluči, da ih sprovede“, rekao je Košar.

To će, kako kaže, biti takođe prilika da se prevaziđe ciklus permanentnih sukoba koji su, na žalost, obeležili odnose Beograda i Prištine „tako što će izabrati normalizaciju, kao što predlažemo Srbiji, zajedno sa Nemačkom i Evropskom unijom“.

Ambasador Košar 2023. vidi i kao godinu prilika da se ide ka više regionalne saradnje, i podseća da je bilo važnih sporazuma potpisanih u Berlinu nedavno. „U kontekstu kada je kontinent pogođen ratom, ovo je prilika za zemlje zapadnog Balkana da pokažu put, put regionalne saradnje i poboljšanih odnosa“, rekao je ambasador.

Na pitanje kako vidi dešavanja na globalnom nivou, ambasador smatra da će 2023. godina biti obeležena evropskom solidarnošću u kojoj Srbija takođe ima ulogu, tako što će biti u potpunosti uz EU kako bi se izašlo iz rata i išlo ka miru koji u potpunosti podržava integritet Ukrajine.

Ambasadorka Kine Čen Bo smatra da „u 2023. godini Srbiju čekaju mnogi novi izazovi u pogledu održavanja ekonomskog razvoja i regionalne stabilnosti. Međutim, verujem da će srpski narod, vođen politikom težnje miru i razvoju moći da zaštiti suštinske interese zemlje, održi dobar zamajac ekonomskog rasta, neprekidno unapređuje životni standard, igra veću ulogu u regionalnoj saradnji, i ostvari još veći razvoj svoje zemlje“, rekla je ambasadorka Kine za Tanjug na pitanje kako vidi Srbiju u 2023.

Ambasadorka podseća da je bilateralna saradnja Beograda i Pekinga tokom 2022. godine dala rezultate i najavila da će saradnja Kine i Srbije doneti nove opipljivije koristi za dva naroda. Podsetila je da Kina u prva tri kvartala postala najveći izvor stranih investicija u Srbiji i nastavila da održava poziciju njenog drugog najvećeg trgovinskog partnera.

Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izrazio je za Tanjug uverenje u uspeh Srbije u 2023. godini.

„Potpuno smo ubeđeni da će Srbija biti još snažnija. Sačuvaće dostojanstvo i identitet. Uključujući i razvoj naših partnerskih odnosa, verujem da će biti ekonomski razvijenija i socijalno snažna i prosperitetna država, držva koja čuva svoje tradiconalne vrednosti“, rekao je ambasdor.

Govoreći o bilateralnim odnosima, ambasador smatra da su odnosi Rusije i Srbije  stabilni, razvijaju se i imaju dinamiku.

“Želimo više i bolje i najavažnije je da Srbija nije podržala sankcije Moskvi a na osnovu razgovora sa rukovodstvom Srbije Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić imam uverenje da je stav dugoročan“, rekao je ambasador i naglasio da će upravo takav stav doprineti razvoju saradnje Srbije i Rusije.

Bocan-Harčenenko dešavanja na globalnoj sceni ocenjuje kao izuzetno teška, jer se, kako kaže svet kreće ka promeni međunardonog poretka, što je prirodni proces za koji zapad nema razumevanja. „Zapad sa Vašingtonom na čelu, a Evropa svakog dana ima sve manji utucaj, ponekad nema ni glas, to je realnost i istina, ima želju da očuva neokolonijalni princip, u ekonomskim i međunarodnim odnosima … i zato će reč protivrečnost biti najvažnija reč za narednu godinu i na žalost odredice više tenzija“, rekao je ambasador.

Za ambasadora Italije Luke Gori,  „okvir za saradnju jeste i mora ostati Evropska unija, zbog čega treba raditi na ubrzanju procesa njenog proširenja na Srbiju i ceo Zapadni Balkan. Italija je i dalje među državama članicama EU jedan od najvećih zagovornika važnosti strategije proširenja. Ako je tačno da je EU potrebna Balkanu i Srbiji, važi i obrnuto: naši strateški interesi se podudaraju“, rekao je on.

Podsetio je da je međunarodni kontekst nesumnjivo najsloženiji od završetka Drugog svetskog rata i dodao da zbog toga moramo da kažemo da će 2023. godina biti teška za celu Evropu.

 „Ali, pesimizmu razuma moramo se suprotstaviti optimizmom volje. To se odnosi na Ukrajinu, gde treba postići pravedan mir. Ali odnosi se i na stabilnost Balkana, gde je pre svega ključno podržati deeskalaciju tenzija na Kosovu, izbegavajući jednostrane poteze“, rekao je Gori.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David izrazila je nadu da će Srbija u 2023. godini nastaviti da napreduje na svom putu ka EU.

„Radujemo se konkretnim rezultatima ustavnih amandmana, medijske strategije i viznog usklađivanja. I očekujemo da ćemo videti preokret u nazadovanju u procesu usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekla je ona i naglasila da će se Švedska potruditi da iskoristi predsedavanje EU da pokaže dugoročan i snažan angažman u Srbiji.

„Do sada, švedski grantovi Srbiji iznose više od 300 miliona evra kao podrška putu u EU. Nadam se da ću videti još više poslovanja i švedskih investicija u Srbiji, pored više od 100 švedskih kompanija koje zapošljavaju više od 10 000 ljudi. Uvek smo srećni kada se Šveđani srpskog porekla – Švedska je na trećem mestu po broju srpske dijaspore u EU – vrate ovde, donoseći iskustva i rešenja“, rekla je ambasadorka za Tanjug.

Ambasador Turske Hami Aksoj je izrazio uverenje da će Srbija u 2023 godini nastaviti put ubrzanog razvoja i transformacije.

„Uz mnoge velike projekte čija je realizacija u toku, u 2023. godini očekujem velike pozitivne promene za Srbiju'“, rekao je ambasador i podsetio da je svedočio i otvaranju mnogih infrastrukturnih projekata uključujući i put Novi Pazar-Tutin. Ocenio je da su odnosi dve zemlje u zlatnoj eri, otvren je Generalni konzulat u Novom Pazaru kao i konzularna kancelarija u Nišu, povećan je broj direktnih letova za Tursku, i očekuju se novi.

„Kao što se odlično izrazio predsednik Aleksandar Vučić, živimo u zlatnoj eri tursko-srpskih odnosa. U 2023. godini očekujem da se naši odnosi još više razvijaju sa predstojećim posetama na visokom nivou, kao i uz povećanje kontakata između dva naša naroda“, naveo je ambasador.

Na pitanje kako vidi dešavanje na globlanom nivou Aksoj izražava optimizam i nadu bez obzira što, kako kaže, živimo u eri koju karakterišu neizvesnosti, krize i sukobi. „Globalne neizvesnosti su se povećale u 2022. godine. Verujem da će nam iskustvo o značaju solidarnosti naučeno tokom pandemije pružiti priliku da efikasnije sarađujemo u budućnosti kako bismo prevazišli globalne izazove koji su pred nama“, rekao je on.

Ambasador Egipta, zemlje sa kojom Srbija ima posebne istorijske veze, Basel Salah izrazio je uverenje da će Srbija nastaviti da igra veoma važnu ulogu na Balkanu, da bude garant mira i stabilnosti.

„Srbija je u procesu realizacije mnogih projekata i očekjujem da će se oni nastaviti i razvijati na različitim poljima, u oblasti ekonomije, infrastrukture, zelene ekonomije, otvaranja novih radnih mesta … Očekujem da će Srbija nakon učešća na Kopu 27 uložiti više u zelenu ekonomiju. Predsednik Vučić ulaže veoma velike napore da pojača ekonomske veze sa regionom u okviru Belrlinskog procesa i inicijative Otvoreni Balkan i očekujem da će se nastaviti u tom pravcu“, rekao je ambasador koji je 2023. godinu ocenio kao značajnu za dosnose dve zemlje, posebno što se u njoj obeležava 115 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Na pitanje kako vidi globalna dešavanja, Salah je izrazio uverenje da ćemo svedočiti kraju ukrajinske krize, kao i novim odnosima koji će se razlikovati od tradiconalnih. Takođe dodaje da očekuje intenziviranje diplomatskih aktivnosti kako bi se našlo rešenje za ukrajinsku krizu, energetsku, za međunarodnu ekonomiju, otvaranje novih radnih mesta, bolji životni standard građana. (4. januara)