Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić rekao je da su pregovori Beograda i Prištine dobili na novoj dinamici, pre svega zbog rata u Ukrajini.
Mijačić je na panel diskusiji „Vreme odluka, budućnost spoljne politike Srbije“ rekao da ta nova dinamika nije usledila zbog toga što se oseća neophodnost regulisanja odnosa između Beograda i Prištine, već pre svega zbog onoga što se dešava u Ukrajini.
“Politički Zapad oseća da to što se dešava u Ukrajini može da ima velike posledice za ‘meki trbuh’ EU i onda je izvršio veliki pritisak i na Srbiju i na Kosovo da mora doći do nekog sporazuma“, rekao je Mijačić.
Dodao je i da su manje-više sve zemlje tog političkog Zapada jedinstvene u stavu da ove godine ili početkom sledeće mora doći do nekog sporazuma između Beograda i Prištine, a razlog za to su, kako je naveo, izbori za Evropski parlament i u SAD sledeće godine.
Mijačić je ocenio i da će kroz Zajednicu srpskih opština biti legalizovane srpske institucije koje funkcionišu u Prištini i istakao da Srbi svojim prisustvom tamo čine politički faktor koji može da utiče na razvoj daljih događaja. (23. februara)
Vučić: Držaću se crvenih linija u Briselu
BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se u ponedeljak na sastanku u Briselu držati crvenih linija po pitanju Kosova o kojima je govorio u Skupštini Srbije – ma šta da bude i ma kako da bude.
Na pitanje novinara na otvaranju Sajma turizma u Beogradu da li u ponedeljak u Briselu, gde će se razgovarati o francusko – nemačkom predlogu odnosno evropskom, s obzirom na poruke iz EU da se očekuje neka vrsta prihvatanja, da li misli da bi to privhatanje trebalo da bude u nekoj pisanoj formi tog predloga i da li će Srbija ostati na ranijim crvenim linijama, rekao:
„Sve što sam rekao u skupštini, a razumem vašu brigu i mnogo teških noći je pred nama, jeste da će se Srbija držati onoga što sam govori u Narodnoj skupštini – ma šta da bude i ma kako da bude“.
Na pitanje da je Miroslav Lajčak dostavio spisak i Beogradu i Prištini o neispunjenim zahtevima iz 2013 godine, Vučić je rekao da će valjda dobiti nešto do ponedeljka.
„Reći će da nije završeno oko energetike, da li će da daju licencu ili oduzimaju licencu za distributivna prava, a svi znaju da je suština Zajednica sprskih opština (ZSO) – ili ćete da pristupite ZSO ili hvala vam, nema tu velike filozofije“, rekao je Vučić. On je ocenio da je u pitanju predstava u kojoj suštinski pritisak ide prema Srbiji.
„Naravno da ćemo biti izloženi pritiscima i da naša situacija nije jednostavna i ovo je pritisak na Srbiju, a nije prvi put u istoriji niti u prethodnih 10, 11 godina“, rekao je Vučić. On je istakao da mora da se čuva mir i da budemo spremni na kompromise, ali i da „Srbiju nikome ne damo“.
Kada je u pitanju rat u Ukrajini Vučić je istakao da Srbija takođe želi mir kao i da je Ukrajina nama prijateljska zemlja.
„Šta bi bio problem u ponašanju Srbije osim što ne želi da pokazuje neprijateljsko ponašanje ni prema Ruskoj Federacijiiji. Želimo mir, to je želja Srbije i to je i politika Srbije i bila i ostaće“, istakao je Vučić.
Na pitanje novinara da li se sreo i razgovarao sa nekim iz ukrajinskog rukovodstva, on je naveo da je nedavno sedeo pored ukrajinskog premijera Denisa Šmihala, kao i da je dugo razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom u Njujorku.
„Nemamo ništa protiv Ukrajine, naprotiv, solidarišemo se sa narodom“, rekao je Vučić i dodao da je sa ambasadorom posetio ukrajinske izbeglice u Vranju i da je Srbija uručila višestruku pomoć. (22. februara)
Dačić: Srbija najperspektivnija i najdinamičnija ekonomija Zapadnog Balkana
BEOGRAD – Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je Srbija u proteklom periodu privukla ubedljivo najviše direktnih stranih investicija u regionu, da generišemo rast u rudarstvu, prerađivačkoj industriji, oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i mnogim drugim sektorima.
On je u obraćanju predstavnicima privredne delegacije u organizaciji Američko-centralnoevropske poslovne asocijacije u ovom delu Evrope kazao da je Srbija to postigla zahvaljujući svom geograskom položaju , ali i promišljenoj i ozbiljnoj fiskalnoj i ekonomskoj politicinavodeći da su ekonomski rezultati Srbije posledica strateškog planiranja i hrabrih reformskih procesa, ali i činjenice da smo godinama metodično radili na političkoj stabilnosti kako bi valorizovali svoj povoljan geografski položaj.
„Danas smo, sa ponosom mogu da kažem, najperspektivnija i najdinamičnija ekonomija zapadnog Balkana i svojevrstan motor regionalnog razvoja. I to nije subjektivan utisak – to nedvosmisleno potvrđuju svi makroekonomski pokazatelji“, kazao je Dačić.
Podsetio je da je prošla godina bila rekordna po prilivu stranih direktnih investicija, te da je sa 4,4 milijarde evra bruto stranih direktnih investicija u 2022. premašen za 13,6 odsto prethodno ostvaren rekordan rezultat u 2021. godini.
„Srpska privreda nije imuna na krizu, ali je otporna i poseduje dobre mehanizme odbrane od šokova, koji uključuju i adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, kao i dokazanu sposobnost proaktivnog reagovanja na razne udare iz međunarodnog okruženja“, naveo je Dačić. Naveo je i da je prema preliminarnim procenama rast bruto domaćeg proizvoda u 2022. bio 2,3 odsto na međugodišnjem nivou, pa je Srbija u godini u kojoj se suočila sa negativnim efektima višedimenzionalnih šokova iz međunarodnog okruženja nastavila da beleži ekonomski rast.
„Sa ponosom ističemo da su danas informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) najveća neto izvozna grana Srbije, a naša zemlja među 50 najvećih svetskih izvoznika softvera“, kazao je Dačić i dodao da će izvoz IKT usluga premašiti 2,6 milijarde evra, što je povećanje od oko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suficit će biti veći od 1,5 milijarde evra.
Kazao je i da SAD spadaju među vodeće strane investitore u Srbiji sa ukupnim dosadašnjim ulaganjima američkih kompanija od oko 4 milijarde dolara. One su, podsetio je, realizovane u nizu sektora – automobilskoj industriji, telekomunikacijama, IT uslugama, prehrambenoj industriji, turizmu i hotelijerstvu.
„Uprkos brojnim rastućim globalnim izazovima u proteklom periodu, ekonomski odnosi Srbije i SAD ne da nisu posustali, već se, sasvim suprotno, naša privredna saradnja razvija veoma dinamično i u različitim sferama. Zahvaljujući između ostalog dolasku kompanija kao što su „Majkrosoft“ (Microsoft) i „En-Si-Ar“ (NCR) i otvaranju njihovih kampusa, Srbija je postala tehnološki centar regiona, a trend ukrupnjavanja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) doneo je akvizicije i u brzo rastućoj i lukrativnoj oblasti proizvodnje gejming softvera“, rekao je ministar istakavši da u tom segmentu softverske industrije dominiraju kompanije iz SAD (Nordeus – Take two, 3Lateral – Epic Games i dr).
Američke kompanije u Srbiji trenutno zapošljavaju oko 32 hiljada radnika od čega čak polovinu u auto-industriji, sektoru koji ima strateški značaj za dalji ekonomski prosperitet Srbije, rast naše industrijske baze i izvoza u svet i još veću integrisanost srpskih kompanija u evropske i globalne lance snabdevanja, podsetio je Dačić.
Ministar se osvrnuo i na kvalitet političkih odnosa dve zemlje navodeći da je nedavno obeleženo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i da je to bila prilika da se na racionalan način rekapitulira istorija naše saradnje. Ona je, ocenio je ministar, osim u kratkom periodu novije istorije, uvek bila obeležena uzajamnim poverenjem i razumevanjem i zato je, kazao je, upravo taj jubilej bio dobra prilika da se otvori novo poglavlje srpsko-američkih odnosa, koje će, uveren je, u budućnosti dati značajne, kako političke, tako i ekonomske plodove. Dačić je naglasio da punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje centralno spoljnopolitičko opredeljenje Srbije, ali je kazao da će i nadgradnja političke i ekonomske saradnje sa SAD „biti za nas ništa manje važan strateški cilj“.
„Srbija, dakle, jeste i biće zemlja u kojoj su i Amerikanci i američki kapital dobrodošli, i pružićemo sve uslove da investitori iz SAD ovde imaju najpovoljnije moguće poslovno okruženje. Da ovo nisu prazne marketinške poruke mogu da vam potvrde brojni američki poslovni sistemi koji već godinama deluju u Srbiji i koji će, uveren sam, podeliti autentične utiske i biti najuverljiviji promoteri moje zemlje“, kazao je Dačić. (22. februara)
Jovanović: U toku je priprema sistema e-agrar
BEOGRAD – Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović rekao je da je u toku priprema sistema e-agrar, uz pomoć kojeg će građani koji imaju nalog na portalu elektronske uprave moći da koriste i usluge e-agrara.
Ministar je u izjavi za Tanjug rekao da građani koji imaju nalog na portalu elektronske uprave mogu da koriste različite elektronske usluge na mnogim drugim portalima.
„Od Nove godine se primenjuje sistem elektronskih faktura tako da je razmena faktura između pravnih lica, pravnih lica i države u potpunosti elektronska“, rekao je Jovanović.
Na pitanje povodom uvođenja brzog interneta u ruralnim područjima, Jovanović je rekao da je to jedan od najbitnijih projekata Ministarstva informisanja i Vlade, s obzirom na to da je cilj da do 2025. godine svako selo ima pristup brzom internetu i dodao da na portalu Ministarstva građani mogu da dobiju informacije kojom dinamikom se sprovodi projekat i koji je plan.
„Selo Zagorica kod Topole dobilo je svoje prve korisnike“, potvrdio je ministar. Kada je reč o projektu „Povezane škole“, ministar je rekao da je u ovom trenutku oko 1600 osnovnih i srednjih škola povezano na brzi internet, kao i da je plan da, do leta, 1800 škola bude prikačeno na brzi internet. „Ovo znači da će više od 700 hiljada nastavnika i đaka imati pristup internetu i to je veoma bitno za održavanje nastave, za modernizaciju i digitalizaciju“, rekao je Jovanovic za Tanjug. (22. februara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.