Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BLED- Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je njegova procena da Evropska unija i Zapadni Balkan do 2030. godine treba da budu spremni za proširenje realan, ali ambiciozan cilj, uz napomenu da je ovo prvi put u evropskoj istoriji da je lider neke od institucija EU bio tako jasan u vezi sa datumom.On je u intervjuu slovenačkoj agenciji STA naglasio da postoji politička volja za proširenje u EU.„Moramo da uradimo mnogo na obe strane da bismo bili sigurni da ćemo do 2030. godine biti spremni. Ne znači da će sve biti lako, ali znači da je, ako imamo političku volju, ako želimo da radimo zajedno, ako želimo da budemo iskreni jedni prema drugima, moguće da postignemo prave rezultate za ljude u regionu i unutar EU“, poručio je Mišel koji učestvuje na Bledskom strateškom forumu. Mišel je rekao da, kada je reč o proširenju EU, u Evropskom savetu postoji potpuno drugačiji način razmišljanja nego pre mnogo godina. „Kada sam pre mnogo godina postao premijer Belgije, član Evropskog saveta, bilo je veoma teško zamisliti da ćemo na nivou Evropskog saveta, na nivou lidera, imati ozbiljne razgovore o temama proširenja, reforme, sporova i potrebe da se EU podvrgne reformi da bi bila spremna za proces proširenja“, rekao je on. Naglasio je da su se na poslednjem sastanku Evropskog saveta u junu svi lideri saglasili da će se o tome razgovarati na neformalnom samitu u Granadi u Španiji, početkom oktobra, i objasnio da će Evropska komisija potom predstaviti izveštaj o proširenju, koji će biti osnova za debatu i donošenje odluka na redovnom sastanku u Briselu u decembru. Mišel je rekao da on očekuje i „neke fundamentalne odluke o Ukrajini, Moldaviji i drugim zemljama u regionu“. „Izveštaj Komisije, koji će biti predstavljen u oktobru, biće važan podsticaj za zemlje koje žele da se pridruže EU da ostvare napredak i sprovedu neophodne reforme“, rekao je Mišel. On je istakao da je proces pristupanja zasnovan na dostignućima, tako da postoje razlike između različitih zemalja Zapadnog Balkana. „Znam da postoji određeni nivo skepse, određeni nivo sumnje jer su se u poslednjih 20 godina odluke donosile presporo. Ali, želeo bih da ubedim svoje prijatelje na Zapadnom Balkanu, ne samo elitu, ne samo lidere, već i ljude u regionu, da je EU sve više uverena da će njena budućnost biti bezbednija ako budemo u stanju da obezbedimo da zemlje Zapadnog Balkana budu u potpunosti deo EU i punopravne članice EU“, naglasio je Mišel. (29. avgusta )
EK: Proširenje zasnovano na zaslugama, nismo fokusirani na datum
BRISEL – Proširenje Evropske unije je politički prioritet za Evropsku komisiju, ali je to proces zasnovan na zaslugama, izjavila je portparolka EK Dana Spinant.Ona je na konferenciji za medije, kada je reč o proširenju, naglasila da EK nije fokusirana na datum, već na blisku saradnju sa zemljama kandidatima da se spreme za pridruživanje EU.Na pitanje da li je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je na Bledskom Strateškom forumu rekao da bi EU trebalo da bude spremna za prijem novih članica do 2030, koordinisao tu izjavu sa predsednicom EK, Spinant je rekla da nije upoznata „ni sa kakvim kontaktima u vezi sa ovim govorom“. „Proširanje je prioritet i politički prioritet za nas“, rekla je Spinant i ukazala na posvećenost EK da sledeći talas proširenja bude uspešan. Ona je podvukla da je proširenje proces zasnovan na zaslugama, što, kako je objasnila, znači da bi kandidati trebalo da se pridruže EU kada su spremni. Spinant je dodala da Evropska komisija ne komentariše šta partneri ili druge zainteresovane strane govore. „Mogu samo da istaknem naš stav i našu viziju proširenja, i kako je najbolje upravljati procesom. Ključna reč za nas i suština za nas je da je proširenje zasnovano na zaslugama i da bi trebalo da ostane zasnovano na zaslugama“, naglasila je ona. (29. avgusta)
Mišćević: Prvi put smo mogli da čujemo godinu proširenja EU koja nije obećanje
BEOGRAD- Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da je prvi put od predsednika Evroskog saveta Šarl Mišela mogla da se čuje godina proširenja EU, koja predstavlja cilj, a ne obećanje. Ona je to rekla prilikom slanja novog kontigenta humanitarne pomoći Ukrajini, na pitanje novinra kako komentariše izjavu Mišela o proširenju 2030. godine i dodala da predstoje razgovori između država članica šta zapravo znači proširenje 2030. „Do 2025. sistemske zakone moramo da uskladimo u potpunosti sa EU, kada je reč o normalizaciji (odnos Beograda i Prištine), ona je od početka element procesa pregovora, to je poglavlje 35 u njemu se nalazi sveobuhvatni sporazum o normalizaciji“, rekla je Miščevič. Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, Miščević je istakla da u ovom momentu Srbija radi na usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i više nego što je procenat usklađivanja koji se traži. Miščević je ocenila da je ovo jedan od elemenata koji potvrđuje da je Srbija na istom vrednosnom pravcu, kada je u pitanju poglavlje 31. Ambasador delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da je sa ruskom agresijom u Ukrajini promenjena percepcija proširenja EU i da je važno to što sada postoje i novi kandidati za članstvo u EU. On je na pitanje kako čita i vidi poruku Mišela rekao da je Mišel izneo veoma važan predlog koji se odnosi na proširenje EU do 2030. godine i da je ova godina podjednako važna i za zemlje članice i za zemlje kandidate. „Sa ruskom agresijom je došlo do jedne promenjene percepcije stvari u EU porodici. Imamo nove kandidate za članstvo i sada se čitavo proširenje posmatra na drugačiji način. Sa ruskom agresijom postalo je još važnije i iznete su nove inicijative, poput one za rast koju je predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a koja će omogućiti kandidatima za članstvo da se integrišu u jedinstveno tržište EU pre nego što postanu članice formalno“, dodao je Žiofre. On je rekao da se razgovara o sledećim inicijativama i da su iste u toku, kao i da će se videti kako će se dalje stvari odvijati. „Kako je ministarka (Tanja) Miščević rekla, zaslugama se dobija mogućnost za članstvo u EU. Potrebno je uskladiti zakonodavstvo i podići nivo institucija. Poruka da sada imamo priliku za proširenje i da je iskoristimo je važna. Ovo je veliki istorijski trenutak, veliki izazovi su pred nama koji će zahtevati da se donesu velike odluke i ovaj trenutak treba maksimalno iskoristi“, rekao je on.(30. avgusta )
Lajčak: Sadržajan razgovor sa Vučićem o sastanku u septembru i smanjenju tenzija
BEOGRAD- Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu razgovarao o sledećem sastanku u okviru dijaloga na visokom nivou u septembru, o spuštanju tenzija i lokalnim izborima na severu Kosova i Metohije, kao i o primeni svih dosadašnjih sporazuma.“Sadržajan razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu o sledećem sastanku na visokom nivou u septembru, naporima za smanjenje tenzija i novim lokalnim izborima na severu Kosova, kao i o primeni svih sporazuma postignutih u okviru dijaloga“, naveo je Lajčak. Vučić je ranije saopštio da je Lajčaku preneo da je veoma zabrinut zbog razvoja događaja na Kosovu i Metohiji i plana Prištine da okupira sever pokrajine i protera Srbe. „Veoma sam zabrinut zbog razvoja događaja na KiM i Kurtijevog plana da silom okupira sever pokrajine i protera Srbe sa vekovnih ognjišta. Preneo sam to specijalnom predstavniku Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavu Lajčaku“, naveo je Vučić na Instagram nalogu „budućnostsrbijeav“. Lajčak je u ponedeljak u okviru Bledskog strateškog foruma razgovarao sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, nakon čega je najavio nastavak dijaloga u septembru. Prethodno je Lajčak, nakon sastanka sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijelom Eskobarom u Briselu istakao da izazovi na Zapadnom Balkanu nisu nestali, kao i da je u vrhu njegove agende situacija na severu Kosova i Metohije. Dodao je da je pozvao Eskobara u Brisel na detaljne diskusije i sastanke kako bi se pripremili za naredne mesece i dodatno ojačali zajedničke napore.(30. avgusta )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.