Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Kancelar Austrije Karl Nehamer poručio je u Beogradu, na trilateralnom sastanku Srbije, Mađarske i Austrije o borbi protiv ilegalnih migracija, da je Srbija snažan i pouzdan partner i da za partnere na Zapadnom Balkanu kao što je Srbija treba da postoje konkretni pomaci u evropskim integracijama.
„Hvala Srbiji i predsedniku Vučiću što se založio za to da azilantski turizam bude okončan, usled vizne liberalizacije za Indiju, Tunis i druge države. Vučić je ozbiljno shvatio brige Austrije. Imali smo veliki broj azilanta iz Indije, Vučić je reagovao i nije ostavio Austriju na cedilu. To nam je dragoceno i puno znači“, rekao je Nehamer.
Istakao je da je to što rade ove tri zemlje snažan signal za Brisel.
„To je snažnan signal što dve države članice EU Mađarska i Austrija, zajedno sa Srbijom, zaista snažnim i pozudanim partnerom, odavde šalju signal Briselu“, naglasio je Nehamer.
Istakao je da je Austrija, kako je rekao, strastveni borac za to da države članice ZB pristupe EU.
„I da partneri kao što je Srbija, ne samo dobiju perspektivu, već da se ostvare i konkretni napretci, pošto su veliki izazovi u borbi protiv ilegalnih migracija, terorizma i organizovanog kriminala“, kao i kada je reč o snabdevanju energijom. Stvari najbolje funkcionišu kada se njima zajednički bavimo“, poručio je Nehamer. (16 novembar)
Vučić: Želimo da odbrambenu granicu pomerimo na jug
BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su u Beogradu Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da je sa Austrijom i Mađarskom dogovorena saradnja u pomeranju odbrambene granice od ilegalne migracije na jug, kako bi zajedno štitili i čuvali Evropu i svoju zemlju.
„Danas smo potpisali važan Memorandum o razumevanju, a naši timovi će nastaviti da rade na konkretizaciji svega, kako bi još pre kraja godine krenuli u realizaciju“, objasnio je Vučić posle Samita sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
Kako je objasnio reč je o registrovanim i neregistrovanim licima, ilegalnim migrantima, čiji broj se gotovo udvostručio u odnosu na prošlu godinu.
Što se tiče registrovanih najveći broj lica stiže iz Avganistana 40 odsto, iz Sirije 27 odsto, Maroka 12,5 odsto, Burundija 7 odsto i 2 odsto iz Pakistana
Vučić je rekao da je Srbija već preduzela nekoliko koraka, i da više nema slobodnog viznog režima sa Tunisom, koji je trajao od 1962., kao i sa Burundijem, a uskoro će i sa još dve zemlje morati da se uvede isti vizni režim kakav je u EU.
„To je jedna stvar koja nije laka, ali je nešto lakša od situacije sa ilegalnom migracijom. Naše vlasti su konstatovale značajan porast broja ilegalnih migranata u 2022. Kao jedna od najaktivnijih migracionih ruta registrovan je rast od 191 odsto. To se odrazilo pre svega na Srbiju, jer u našu zemlju stižu migranti iz dve zemlje – Severne Makedonije i Bugarske“, objasnio je on.
Naveo je da 51 odsto migranata dolazi sa teritorije Severne Makedonije u Srbiju, i 32 odsto iz Bugarske koja je članica EU.
„Dogovorili smo da se zajednički angažujemo da uključimo veći broj policajaca na granici prema Severnoj Makedoniji, kao i dodatnu opremu, kao što su automobili sa termovizijskim kamerama“, dodao je on.
Vučić je kazao da Srbija ima velike probleme na severu zemlje, gde se ugrožavaju građani koji su suočeni da sa merama kojim Mađarska želi da zaštiti sebe, pa migranti ostaju kod nas.
„Želimo da odbrambenu granicu pomerimo na jug, ka Severnoj Makedoniji. A kasnije smo spremni sa Severnom Makedonijom da dalje pomeramo tu granicu odbrane. Time štitimo i čuvamo Evropu i svoju zemlju. Ni mi, kao ni drugi, ne želimo da budemo parking za migrante“, rekao je on.
Ukazao je da je Srbija bila i ostaje solidarna sva svim izbeglicama kojima je potrebna pomoć.
Rekao je da je postignut dogovor oko readmisije, to jest proterivanja onih koji nemaju šansu da dobiju azil, a žele po svaku cenu da ostanu na našoj teritoriji. (16 novembar)
EK: Autoput Crna Gora – Srbija veoma važan projekt
BRISEL – Komesarka za transport Adina Valean rekla je danas da je autoput kroz Crnu Goru prema Srbiji veoma važan projekat i da Evropska komisija daje podršku da se autoput izgradi.
„Treba da se preduzmu neki koraci da bi se omogućila solidna finansijska podrška komisije i mi smo spremni da pomognemo Crnoj Gori da završi ovaj projekat“, izjavila je Valean na ministarskom sastanku Ugovora o transportnoj zajednici pod predsedavanjem Crne Gore.
Na sastanku su učestvovali ministri saobraćaja partnera sa Zapadnog Balkana, a bio je posvećen primeni evropskih propisa u oblasti transporta.
Valeanu je rekla da su zemlje Zapadnog Balkana napredovale u primeni evropskog transportnog zakonodavstva, u primeni tehničkih standarda, mera bezbednosti i sigurnosti, upravljanje saobraćajem i merama za zaštitu životne okoline.
Samo primena ovih standarda može da pomogne u integraciji balkanske transportne mreže u EU, rekla je komesarka i dodala da ipak, zemlje Zapadnog Balkana moraju da naprave više napora i da im je potrebna dopunska tehnička pomoć Unije.
Sastanku su se, preko video konferencije, pridružili predstavnici Gruzije, Moldavije i Ukrajine, kako bi razgovarali o njihovoj bližoj povezanosti sa radom Transportne zajednice. Na sastanku je usvojena zajednička deklaracija za saradnju sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom.
Komesarka za transport je izrazila nadu da će ova saradnja voditi u punopravno članstvo ove tri zemlje u Transportnu zajednicu i smatra da je u ovom izazovnom periodu, kontinentu potrebna snažna transportna povezanost. (15. Novembar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.