go to the original language article
Обала залива Кипарисиа стално се истиче као прва по броју гнезда морске корњаче Карета у Грчкој и Медитерану. Наиме, залив Кипарисиа заједно са заливом Лаганас на Закинтосу угостили су више од 57% гнезда корњаче Карета (Caretta caretta) у Европској унији.
Према годишњем извештају програма АРХЕЛОН у заливу Кипарисиа за 2025. годину, у региону је забележена једна од најпродуктивнијих година у последњим деценијама. Конкретно, забележено је око 6.100 гнезда, што представља повећање од 74% у односу на просек претходних 12 година.
Према саопштењу организације, „овој успеху, резултату систематске заштите гнезда и младунца коју спроводи АРХЕЛОН од 1992. године, неопходна је хитна институционална подршка Подручју заштите природе и примена Националног акционог плана за Карету како би се заштитило ово крхко достигнуће“.
Детаљније, основни резултати програма АРХЕЛОН за 2025. годину су:
– Велики број гнезда: Забележено је око 6.100 гнезда (5.200 у језгру од 9,5 км и 900 северно од Неде) и спроведено је праћење и заштита гнезда и младунца.
– Значајно опорављање популације: Забележено је повећање од 74% у односу на просек гнезда претходних 12 година у истом региону. Овај успех је резултат вишегодишње и систематске заштите гнезда и младунца коју спроводи АРХЕЛОН од 1992. године и довела је до опоравка популације за размножавање.
– Стална волонтерска/образовна акција: 90 волонтера и истраживача из Грчке и иностранства учествовало је у програму од маја до септембра. Од њих, 11 је преузело дужности одговорног на терену, а 27 студената је обавило своју праксу.
– Сталан утицај на друштво: 5.800 посетилаца и становника учествовало је у информативним и образовним активностима и обавештени су о биолошком циклусу и ризицима корњаче. Активности су укључивале образовне шетње на плажи и вођење кроз Еколошку станицу Агијаннаки од стране волонтера, образовне презентације у школама и сарадничким хотелима, организовање чишћења плажа и информисање посетилаца у сезонским Информационим станицама које су функционисале у Калом Невру и Кипарисији.
– Сателитско праћење: У оквиру научног истраживања за Европски пројекат LIFE MareNatura, постављена су два нова сателитска предајника за праћење на одраслим корњачама, чиме се појачава мрежа података за проучавање подручја исхране и миграционих путева.
Упркос импресивним резултатима полагања јаја, антропогени притисци (кривотворење закона, деградација станишта) настављају се како на обали, тако и у мору. АРХЕЛОН позива Државу на хитне кораке:
– Хитна примена Националног акционог плана: Акциони план за морску корњачу Карету, који је усвојен 2021. године, мора бити спроведен и потребна је неопходна финансијска подршка АРХЕЛОН-у за наставак активности евиденције и заштите гнезда и младунца. До данас, све активности евиденције и заштите гнезда и младунца у заливу Кипарисиа покривају се искључиво сопственим средствима АРХЕЛОН-а, док потпуно недостају активности управљања и надзора заштићеног подручја од стране надлежних органа.
– Институционално обезбеђење: Убрзати процесе за институционализацију и примену Плана управљања Подручјем заштите природе. Обезбедити просторно јединствено управљање данашњим заштићеним подручјем, осигуравајући дугорочну опстанак морских корњача и очување заштићених обалних станишта која су укључена у то, у односу на будући Морарни парк Јонског мора, што представља охрабрујући развој.
„Опоравак популације Карете је национално достигнуће које је резултат дугогодишњег деловања заштите АРХЕЛОН-а. Међутим, ради се о крхком резултату који захтева континуирано деловање на терену и одговарајућу институционалну подршку и финансирање. Неопходно је осигурати добру еколошку ситуацију станишта у заштићеном подручју. Позивамо Државу да одмах примени Национални акциони план“ изјавила је Панађота Теодору, координаторка институционалних и правних питања АРХЕЛОН-а.
„Срдачно захваљујемо грађанима, лукама и општинским властима на сарадњи у Мрежи за спасавање и евиденцију избацивања. Сарадња грађана и власти је кључна, али очување станишта у добром стању сада захтева одлучујућу интервенцију Државе“ наводи Пели Цуси, одговорна за програм залива Кипарисиа. (22/10/25)