Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Portparolka Evropske komisije za susedstvo i proširenje Ana Pisonero izjavila je, govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, da Evropska komisija čeka da svi partneri sa Zapadnog Balkana finalizuju svoje reformske agende, a da je u slučaju Beograda i Prištine, jedan od preduslova i konstruktivna saradnja u okviru obaveza iz dijaloga.
„Kada dobijemo ove reformske agende, moći ćemo da ih procenimo i da usvojimo reformske agende, nakon konsultacija i sa državama članicama. Čekamo partnere sa Zapadnog Balkana“, rekla je Pisonero na brifingu za novinare u Briselu, na pitanje albanskog novinara da li je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak napravio procenu o konstruktivnosti dve strane u dijalogu kako bi se utvrdilo da li će oni imati koristi od prve grupe isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ona je dodala da „u slučaju Kosova i Srbije postoji preduslov da se sarađuje na konstruktivan način u okviru obaveza iz dijaloga“. „To će se pratiti, ali prvo čekamo da strane pošalju svoje reformske agende“, poručila je Pisonero. Na pitanje da li se nešto može očekivati ovog meseca kada je reč o Planu rasta za Zapadni Balkan, rekla je da je to „malo teško predvideti“ sa strane EU.
„Mi u suštini čekamo da svi naši partneri predstave svoje finalizovane reformske agende, a to će onda morati da se proceni sa naše strane. Imaćemo i konsultacije sa državama članicama. U slučaju Kosova i Srbije postoji opšti preduslov da će oni morati da se angažuju konstruktivno u normalizaciji odnosa. Obe strane rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“, poručila je Pisonero. Kada je reč o imenovanju novog specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, portparolka Evropske komisije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Nabila Masrali rekla je da je izdata preporuka da se produži mandat Miroslavu Lajčaku na toj funkciji za pet meseci, odnosno do 31. januara 2025. godine. „Odluku o tome doneće Savet“, rekla je Masrali. Savet EU je 7. maja zvanično odobrio uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se regionu, uključujući Srbiji, omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.(5. jula)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.