PRIŠTINA – Povlačenje kosovske policije iz opštinskih zgrada na severu KiM počelo je danas na osnovu odluke vlasti u Prištini. Počelo je povlačenje policije iz tri opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, rekao je zamenik direktora policije za region Sever Veton Eljšani za Tanjug. Vlada iz Prištine je u utorak saopštila da je, nakon sastanka glavnog pregovarača Besnika Bisljimija sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, pristala da odmah za 25 odsto smanjiti prisustvo policije u i oko opštinskih zgrada na severu Kosova i Metohije, kao i da će održati vanredne izbore u četiri opštine na severu nakon leta. Pored toga, kosovska policija će po potrebi, zajedno sa Euleksom i Kforom, procenjivati bezbednosnu situaciju i razmotriti mogućnost daljeg smanjenja prisustva policije u i oko zgrada opština. U saopštenju prištinske vlade se dodaje da će Evropska unija pozvati glavne pregovarače u Brisel, u cilju finalizacije plana redosleda Sporazuma o normalizaciji, nakon čega će, kako se navodi, početi implementacija svih članova sporazuma. (12. jula)
Borelj pozdravio prve korake Prištine ka deeskalaciji
BRISEL- Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj pozdravio je prve korake koje je Priština preduzela ka deeskalaciji situacije na severu Kosova i Metohije. „Očekujemo da će Kosovo preduzeti dalje pozitivne korake i da će nastaviti da napreduje u ovom pravcu“, napisao je Borelj na Tviteru. Dodao je da će sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Ljačakom nastaviti da radi na dijalogu Beograda i Prištine, kojim posreduje Evropska unija. Priština je juče saopštila da je, nakon sastanka glavnog pregovarača Besnika Bisljimija sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom, pristala da odmah za 25 odsto smanjiti prisustvo policije u i oko opštinskih zgrada na severu Kosova i Metohije, kao i da će održati vanredne izbore u četiri opštine na severu nakon leta. Pored toga, kosovska policija će po potrebi, zajedno sa Euleksom i Kforom, procenjivati bezbednosnu situaciju i razmotriti mogućnost daljeg smanjenja prisustva policije u i oko zgrada opština. U saopštenju prištinske vlade se dodaje da će Evropska unija pozvati glavne pregovarače u Brisel, u cilju finalizacije plana redosleda Sporazuma o normalizaciji, nakon čega će, kako navodi, početi implementacija svih članova sporazuma.(12. jula)
NATO:Jačanje odnosa sa Srbijom na obostranu korist, poziv na deeskalaciju na KiM
VILJNUS- Jačanje odnosa NATO-a i Srbije bilo bi od koristi i alijansi, i Srbiji, i celom regionu, piše u završnom dokumentu, koji su usvojili lideri zemalja članica NATO na samitu u Viljnusu. Nacrt tog dokumenta je objavljen u utorak, a tokom skupa šefova država i vlada alijanse je dobio svoju potvrdu. U tačkama koje se tiču Srbije, lideri pozivaju Beograd i Prištinu na hitnu deeslakaciju, povratak dijalogu i primenu sporazuma iz Brisela i Ohrida. „Očekujemo od Srbije da se na konstruktivan način angažuje sa NATO i svojim susedima, uključujući i svoje javne komunikacije o obostranim koristima saradnje NATO-a i Srbije“, piše u tački 77 završnog dokumenta, koji su lideri Alijanse usvojili tokom samita u Viljnusu. Kako su naveli, podržavaju dijalog uz podršku EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i pozivaju strane da iskoriste trenutak i angažuju se u dobroj veri ka postizanju trajnog političkog rešenja. „Pozivamo obe strane da odmah dođe do deeskalacije, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu“, navodi se u dokumentu u koji je Tanjug imao uvid. U tački 78 poručuju da ostaju posvećeni kontinuiranom angažovanju NATO na Kosovu, preko misije KFOR. „KFOR će nastaviti da obezbeđuje bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244“, navodi se u završnom dokumentu. Lideri NATO navode da su nedavne eskalacione akcije neprihvatljive i osuđuju nasilje na severu KiM, kao i, kako su naveli, ničim izazvane napade u kojima NATO vojnici zadobili ozbiljne povrede. „Povećali smo prisustvo trupa KFOR-a da odgovorimo na napetosti koje se ponavljaju. Sve promene brojnosti snaga KFOR-a će ostati zasnovane na uslovima, a ne kalendarski“, piše u završnom dokumentu.(12. jula )
Evropski parlament usvojio zakon o obnavljanju ekosistema
STRAZBUR – Evropski parlament (EP) usvojio je predlog zakona o obnovi prirodnih ekosistema na tlu Evrope. Za predlog je glasalo 336 poslanika, 300 je bilo protiv, a 13 uzdržano. Evropski poslanici i zemlje članice EU će sada pregovarati o konačnoj verziji zakona, sa ciljem da se dogovor postigne pre izbora za EP 2024. godine. Države Evropske unije se ovim zakonom obavezuju da će podstaći mere obnavljanja prirode na petini svoje teritorije – zemljišta i mora – do 2030. godine. Cilj zakona je da se preokrene trend postepene degradacije evropskih ekosistema, pošto se 81 odsto ovih prirodnih staništa nalazi u lošem stanju. „Obnova prirode donosi brojne koristi poljoprivrednicima kao što je revitalizacija zemljišta, a istovremeno ih štiti od pogoršanja uticaja klimatskih promena. Jednostavno, ne možemo da uzgajamo hranu na mrtvom zemljištu“, rekao je poslanik EP Muhamed Čahim posle glasanja. Sa njim se ne slažu predstavnici najveće evropske poslaničke grupe, Evropske narodne partije (EPP), koji smatraju da će zakon naneti štetu farmerima. „Bojimo se da će ovaj zakon biti kontraproduktivan, kao i da će imati značajne ekonomske i društvene posledice“, saopštila je EPP.(12. jula)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.