go to the original language article
Strazbur – Lideri Evropske unije (EU) će u četvrtak (23. 10.) na sastanku Evropskog saveta u Briselu razgovarati i o inicijativi za oslobađanje 185 milijardi evra iz zamrznutih sredstava Ruske centralne banke na teritoriji zemalja članica EU. U utorak uveče o ovoj temi razgovarali su poslanici Evropskog parlamenta (EP) u Strazburu, a o temi su se za TASR izjasnili i slovački poslanici, izveštava dopisnik TASR.
Pošto je u februaru 2022. Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, EU je zabranila sve transakcije koje se tiču sredstava i rezervi Ruske centralne banke. Kao rezultat toga, trenutno je širom sveta zamrznuto 260 milijardi evra iz ovih sredstava, pri čemu se približno 210 milijardi evra nalazi u EU, a najviše od njih evidentira kompanija Euroclear koja pruža finansijske usluge sa sedištem u Belgiji. U zavisnosti od kamatnih stopa, prinosi od ovih imobilizovanih sredstava mogu dostići i do tri milijarde evra godišnje.
Evropska komisija u slučaju korišćenja ruskih zamrznutih sredstava govori o „reparacionom zajmu“, pri čemu bi zamrznuta sredstva ostala netaknuta, a Kijev bi zajam u njihovoj visini vratio tek nakon što Rusija plati ratne reparacije povezane sa uništavanjem ukrajinskih gradova i infrastrukture.
„Vreme je da agresor počne da plaća pomoć Ukrajini.“ Martin Hojsík
Potpredsednik EP Martin Hojsík (RE/PS) tvrdi da je vreme da agresor počne da plaća pomoć Ukrajini i dodao da je EU to već davno trebala da uradi. „Kada napadnete drugu zemlju i ubijate civile, zašto bi vaša sredstva trebala biti zaštićena,“ rekao je, dodajući da Rusija mora snositi finansijsku odgovornost za rat u Ukrajini. Nijedan agresor na svetu, prema njegovim rečima, ne bi trebao biti zaštićen kada su u pitanju njegova sredstva smeštena u drugim zemljama.
“ Ne postoji jasna podrška za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za pomoć Ukrajini.“ Branislav Ondruš
Evroposlanik Branislav Ondruš (nezavisni/Hlas-SD) upozorio je da su već prethodni samiti EU naznačili da ne postoji jasna podrška za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za pomoć Ukrajini. Podsetio je da je i kompanija Euroclear, koja zamrzava do 190 milijardi evra Ruske centralne banke, naručila pravnu analizu prema kojoj je ovaj predlog u suprotnosti sa međunarodnim pravom i mogao bi oslabiti poverenje u evro kao svetsku rezervnu valutu. Stoga bi, prema njegovim rečima, Evropska komisija trebala da odustane od ovog predloga.
„Vidim mnogo međunarodno-pravnih rizika. Takođe, reakcija više zapadnoevropskih lidera pokazala je da je reč o nedovoljno promišljenom predlogu,“ objasnio je. Prema njegovim rečima, kreativni predlog nemačkog kancelara Friedricha Merza o reparacionom zajmu za Ukrajinu ne rešava problem sukoba sa međunarodnim pravom. (21. oktobra)