Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Prema predlogu novog budžeta Evropske unije 2028-2034, Srbija i druge zemlje kandidati za članstvo mogu da dobiju više novca s obzirom da je za politiku proširenja i susedstva predviđeno značajno povećanje od oko 37 odsto, proizilazi iz objavljenih dokumenata. Instrumenti kao što su IPA fondovi i Plan rasta će biti objedinjeni u jedan fond pod nazivom Globalna Evropa sa budžetom od 200 milijardi evra, koji pokriva spoljne aktivnosti, razvoj, humanitarnu pomoć i podršku proširenju.
Od tog ukupnog iznosa, 42,6 milijardi evra je posebno namenjeno „politici proširenja i susedstva“, što je značajno povećanje od oko 37 odsto u poređenju sa prethodnim periodima i namenjeno je da pomogne zemljama kandidatima, među kojima je i Srbija, da ubrzaju reforme na svom putu ka Evropskoj uniji. Ako se predlog usvoji, dosadašnji sistem IPA fondova (IPA III) za podršku zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima (npr. Zapadni Balkan, Ukrajina, Turska) će se u velikoj meri prebaciti na uslovni, mehanizam zasnovan na reformama – sličan Mehanizmu za oporavak i otpornost nakon pandemije virusa korona i Mehanizmu za reforme i rast Zapadnog Balkana, a slična promena očekuje i Plan rasta za Zapadni Balkan.
Srbija i druge kandidatske zemlje neće imati unapred zagarantovane isplate, već će njihova raspodela zavisiti od učinka u sprovođenju reformi i poštovanju vladavine prava, navodi se u dokumentima Evropskog parlamenta. Predloženi budžet Evropske unije za period 2028-2034. signalizira ključni strukturni pomak od tradicionalnog IPA III zasnovanog na grantovima ka modelu uslovnog finansiranja, a podrška je vezana za konkretan napredak u reformama. „Sa većim budžetom možemo dodatno da ubrzamo tempo reformi i investicija i približimo zemlje članstvu u Evropskoj uniji“, izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.(18. jula)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.