Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) Oliver Repke ocenio je da je sprovođenje zakona ključno za borbu protiv dezinformacija. On je pojasnio da dezinformacije postaju sve veća opasnost po demokratiju, kao i da su kampanje često usmerene na ranjive grupe. Kako kaže, pored dezinformacija i veštačka inteligencija (AI) postaje sve veća opasnost za demokratiju i civilno društvo u Evropskoj uniji. U razgovoru za ENR, Repke je istakao da je neophodno imati regulatorne okvire poput Zakona o digitalnim uslugama (DSA) i Zakona o AI kako bi se osigurala i zaštita demokratskih vrednosti i etička upotreba tehnologije.
Repke je naglasio da i strani akteri koje sponzorišu države i domaći igrači predstavljaju značajnu pretnju demokratiji širenjem dezinformacija. „Znamo da oni koordinisano šire dezinformacije i pogrešne informacije unutar naših zemalja, Evropske unije, ali svi oni često rade ruku pod ruku sa domaćim akterima“, rekao je Repke. Istakao je da takve kampanje često ciljaju ranjive grupe, poput manjina i žena, narušavajući poverenje u institucije i demokratske vrednosti. „Mislim da je u ovim vremenima, u ovim teškim vremenima, još važnije nego ikad da se zalažemo za naše demokratske vrednosti i da podržavamo demokratske vrednosti za koje se zalažemo“, rekao je Repke.
On podseća da je EESC pokrenuo inicijative poput „Građani mogu da pobede dezinformacije“ kako bi osnažio civilno društvo i borio se protiv ovih štetnih praksi. Ističe i važnost pozivanja velikih tehnoloških kompanija radi veće odgovornosti, a u skladu sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA), koji pruža pravni okvir za borbu protiv lažnog sadržaja na platformama društvenih mreža. „Mislim da se ne radi o cenzurisanju mišljenja. Naprotiv, radi se o obezbeđivanju slobodne debate – slobodne debate zasnovane na činjenicama i dobro informisanim akterima“, kaže on. Tvrdi i da je sprovođenje Zakona o digitalnim uslugama (DSA) ključno, kao i velike tehnološke platforme u borbi protiv dezinformacija. „Moramo da ga sprovodimo i moramo da se pobrinemo da velike tehnološke kompanije na kraju budu deo branitelja naših demokratija i naših demokratskih vrednosti“, rekao je on. Istovremeno, on je pozvao Evropu da razvije sopstvene „šampione“ sa evropskim vrednostima u tehnološkom sektoru, posebno veštačkoj inteligenciji, kako bi se smanjilo oslanjanje na nekoliko velikih igrača van evropskog bloka. Repke je istakao i da je, sa jedne strane, veštačka inteligencija moćan alat za otkrivanje dezinformacija, poput dip fejkova, a sa druge strane može da se zloupotrebi za kreiranje takvog sadržaja.
Podržao je Zakon o veštačkoj inteligenciji i Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR) kao neophodne prve korake, ali je pozvao na dalje regulatorne napore kako bi se zatvorile praznine i obezbedilo etičko upravljanje veštačkom inteligencijom. Zakon o veštačkoj inteligenciji, usvojen 2024. godine, utvrđuje pravila zasnovana na riziku na četiri nivoa za programere i implementatore AI. „Moramo da stvorimo regulatorno okruženje koje je otvoreno za tehnologiju, ali istovremeno moramo da insistiramo na određenim pravilima. Generalno, ključ leži u upravljanju veštačkom inteligencijom“, rekao je Repke. Dodaje da EESC veruje da još uvek postoje neke praznine u regulativi koje je potrebno popuniti. Takođe smatra da bi zbog sve veće zabrinutosti radnika zbog veće primene AI trebalo sprovesti programe prekvalifikacije i usavršavanja kako bi se osiguralo da su zaposleni spremni za radna mesta vođena veštačkom inteligencijom. Naglasio je važnost principa „čovek-komanduje“, koji obezbeđuje da kritične odluke koje utiču na ljude moraju da ostanu u rukama ljudi. „Poslodavci, radnici i sindikati moraju da sarađuju kako bi negovali poverenje u usvajanje veštačke inteligencije. Zabrinutosti postoje, one su opravdane i moramo da ih shvatimo ozbiljno“, zaključio je sagovornik ENR-a.(30. aprila)
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.