Sa pristupom od 360 stepeni, plan za jačanje odbrambene spremnosti Evrope

U potrebi da Evropa bude bolje opremljena da deluje i „da se suočava autonomno, na koordinisan način i sa pristupom od 360 °, sa neposrednim i budućim izazovima i pretnjama“, navodi se u tekstu zaključaka Evropskog saveta, kako je naglašeno i kako je izraženo i sa grčke strane.

Kir. Micotakis: Odbrambena percepcija Evrope se proteže na 360 stepeni, što je oduvek bila stalna grčka pozicija

Države članice treba „da preuzmu inicijativu za sprovođenje svih prioritetnih oblasti koje su određene na nivou EU“, u skladu sa planom za evropsku odbrambenu spremnost koji je predstavila Visoka predstavnica. Pored toga, „iskorišćavajući stratešku orijentaciju, kako bi Evropa razvila ceo spektar savremenih sposobnosti koje su potrebne, u potpunoj saglasnosti sa NATO-om“, pominje se podrška Evropskoj odbrambenoj agenciji i na osnovu koherentnog sveobuhvatnog pristupa.

Pored toga, poziva države članice da završe proces formiranja koalicija sposobnosti u svim prioritetnim oblastima do kraja godine i da pređu na konkretne projekte koji će započeti u prvoj polovini 2026. Cilj je smanjenje strateških zavisnosti i pokrivanje kritičnih industrijskih praznina, ali i da budu u mogućnosti da bolje snabdevaju opremu u količinama i brzinom koja je potrebna.

U isto vreme, Evropski savet osuđuje kršenje vazdušnog prostora mnogih država članica i naglašava u dva navrata zaključaka da treba uzeti u obzir pretnje na ostalim granicama EU, „naglašavajući značaj obezbeđivanja odbrane svih kopnenih, vazdušnih i pomorskih granica EU. Neposredne pretnje na istočnom krilu EU i pružanje konkretne podrške državama članicama moraju se smatrati prioritetnim pitanjima“.

U tekstu zaključaka, Evropski savet se osvrće na intenzivne hibridne napade Rusije i Belorusije i na nedavne povrede vazdušnog prostora EU i naglašava „značaj bliske saradnje između država članica za sveobuhvatno jačanje njihovih odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta“. Lideri EU su odlučili da, kako bi odgovorili na najhitnije potrebe i pretnje, radovi treba da se fokusiraju posebno na konkretne projekte za jačanje zajedničkih napora država članica „da poboljšaju svoje sposobnosti u oblasti protiv-drona i vazdušne odbrane, na koordinisan način“.

Pored toga, poziva države članice na ubrzanje zajedničkog razvoja svemirskih resursa i naglašava značaj pravilnog funkcionisanja i daljeg integrisanja evropskog tržišta odbrane širom Unije, uključujući prekogranični pristup lancima snabdevanja u oblasti odbrane.

U isto vreme, postavlja pitanje nadzora nad planom, naglašavajući „efikasno političko nadgledanje i koordinaciju za praćenje napretka i intenziviranje rada ministara odbrane u Savetu u vezi sa odbrambenom spremnošću Evrope“. Ovi radovi će se zasnivati na godišnjem izveštaju o odbrambenoj spremnosti.

Na kraju, u tekstu zaključaka naglašava se značaj bliske saradnje sa Ukrajinom i njenog uključivanja u evropsku odbrambenu industriju. (23/10/25)