BRISEL- Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom odrediće dalji tempo pregovora o pristupanju Srbije EU, navodi se u nacrtu zaključaka o proširenju Saveta za opšte poslove EU, u koje je Tanjug imao uvid. U nacrtu se pozdravlja napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima i navodi da se prihvata ocena Evropske komisije da Srbija održava nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, i da će nastaviti s procenom toga. Pominje se i Poglavlje 35, koje sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine, i navodi da Savet traži od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije. U nacrtu se Beograd i Priština pozivaju da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština. „Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na ovoj osnovi“, navodi se u nacrtu zaključaka. U nacrtu se pozdravlja Sporazum o putu normalizacije odnosa i aneks za implementaciju ovog sporazuma, ali se izražava žaljenje zbog, kako se tvrdi, nedostatka primene ovog sporazuma kod obe strane, kao i drugih neizvršenih obaveza postignutih u u okvoru dijaloga. Navodi da od Srbije očekuje da se angažuje u dijalogu, uz posredovanje EU „u dobroj veri i u duhu kompromisa“ kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum sa Prištinom o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU i bez daljeg odlaganja. „Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti. Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne mogućnosti u nedostatku napretka“, napominje se u nacrtu zaključka. Od Beograda i Prištine, kako se dodaje, očekuje se da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu KiM, koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane. Obe strane se pozivaju da nastave da kontinuirano ulažu napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovedu do tenzija i nasilja i zaustave retoriku koja izaziva podele. Upozorava se da će, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta od 26. i 27.oktobra, postojati posledice u slučaju da se ne postigne uspeh po pitanju deeskalacije tenzija i da, u skladu sa izjavom visokog predstavnika od 19. septembra, postoji spremnost da se procene dalje mere prema Beogradu i Prištini, ako bude potrebno. „Savet pozdravlja što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova“, napominje se u nacrtu zaključaka i poziva Srbija da podstakne Srbe na KiM da se vrate u kosovske institucije. Kada je reč o incidentima na KiM, ocenjuje se da ne postoji opravdanje za nasilje i snažno se osuđuju „nasilni akti demonstranata kosovskih Srba“ na građane, snage Kfora, organe za sprovođenje zakona i medija 29.maja i „nasilni napadi“ na kosovsku policiju 24. septembra. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci uhapse i brzo privedu pravdi i izražava se žaljenje jer, kako se tvrdi, Srbija nije preduzela dovoljno akcije u tom pogledu. Izražava se i zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini teritorije KiM i konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme. Ističe se i važnost snažne političke volje i doslednosti u sprovođenju reformi u vezi sa EU kako bi se postigao „strateški izbor Srbije za pridruživanje EU“. Savet pozdravlja ukupan napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima, pri čemu su 22 od 35 pregovaračkih poglavlja otvorena i dva poglavlja privremeno zatvorena. „Srbija treba da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 o vladavini prava“, poručuje se u nacrtu. Pozdravlja se i blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022. godine, ali se navodi da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe. Pozdravlja se i to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizu inicijativa za regionalnu saradnju i ohrabruje Srbija da dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. U nacrtu se navodi da postoje „snažna očekivanja“ od Srbije da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim stavovima EU i restriktivnim merama, uključujući prema Rusiji i Belorusiji, „kao pitanje najvećeg prioriteta“. Savet navodi i da je primio k znanju humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini i pozdravio poboljšanu saradnju Srbije sa EU na srpečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU. Srpske vlasti pozvao je da se „uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima“. „Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU“, dodaje se u nacrtu. Od Srbije se traži i da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, uključujući zaštitu najugroženijih grupa, kao nediskriminatorni tretman osoba koje pripadaju manjinama. Navodi se da Srbija treba da pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i izražava zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ograničenog napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija“. „Savet ohrabruje Srbiju da pojača napore na efikasnom sprovođenju akcionog plana medijske strategije“, dodaje se u nacrtu i ukazuje na važnost regionalne saradnje u rešavanju ratnih zločina i pitanja nestalih, kao i saradnju sa Međunarodnim rezidualnih mehanizmom za krivične sudove. O zaključcima o politici proširenja raspravljaće Savet ministara EU 12. decembra, a zatim bi trebalo da budu i formalno usvojeni na sastanku lidera EU 14. i 15. decembra. Na dnevnom redu samita lidera biće i odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom, Moldavijom, i Bosnom i Hercegovinom, kao i o statusu kandidata za Gruziju.(1. decembra )
Vučić: Ne mislim da je moguće ceo Ohridski sporazum uvrstiti u Poglavlje 35
DUBAI – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne misli da je moguće da se Ohridski sporazum, u celini, uvrsti u poglavlje 35, zato što bi time, kako je rekao, de fakto zatvorili vrata za Srbiju. Vučić je tako odgovorio na pitanje da li je izvesnije da će takav predlog kočiti Srbiju ili je to zeleno svetlo za formiranje Zajednice srpskih opština. Mediji su, inače, preneli da će Evropski savet tražiti od Evropske komisije da uvrsti obaveze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i tzv. Kosova, u pregovore o članstvu između Beograda i Brisela. Vučić je podsetio da postoje stvari koje Srbija hoće da implementira, dodajući da je to nebrojeno puta rekao i Emanuelu Markonu i Olafu Šolcu i svima drugima, kao i šta je to što je apsolutno nemoguće. „Ako vi stavite u to da je članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju. Ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće doneti“, rekao je Vučić. Što se tiče drugih stvari u Briselu u kojima su govorili o tome da smo mi spremni da otvorimo klaster ceo, što je više poglavlja od jednog, ja znam da jesmo, dodao je Vučić. „I u tom ekonomskom i energetskom smislu mi smo dovoljno spremni, ne samo da otvorimo već da posle izvesnog perioda ili kratkog perioda i zatvorimo ta poglavlja, ali su oni dodali da to zavisi naravno od razgovora sa Prištinom“, rekao je Vučić. Vučić je kazao da je važno da Srbija bude na evropskom putu i da se pošalju dobre poruke po tom pitanju, ali je važno i da ljudi vide da zemlja i naša ekonomija dobro radi, da i kada se radi na energetici, da se rade dobre stvari za zemlju da se radi ono što podržava Evropska unija, ali da u stvari to zavisi od političkih kriterijuma, a to je uvek Kosovo i Metohija.(1. decembra )
Vesić: Srbija od danas u Evropskoj bazi podataka saobraćajnih nezgoda
BEOGRAD- Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je Srbija od danas u Evropskoj bazi podataka saobraćajnih nezgoda, u kojoj se nalaze podaci o saobraćajnim nesrećama zemalja članica EU.
Vesić je na skupu Transportne zajednice u Beogradu naveo da se od danas podaci o saobraćajnim nesrećama sa puteva Srbije nalaze u zvaničnim izveštajima Evropske komisije kao i podaci zemalja članica. „Pre obraćanja na ceremoniji, prekrio sam deo natpisa i ostavio – Srbija se priključuje EU. To je naš politički cilj“, napisao je Vesić na svom profilu na društvenoj mreži Instagram. Vesić je naveo da je Evropska komisija odobrila da Srbija, koja nije članica EU, svoje podatke deli sa 27 država članica i da podaci o saobraćajnim nesrećama na srpskim pitevima ulaze u zvanični sistem EU. On je to rekao na skupu koji je danas, tim povodom, upriličio Stalni sekretarijat Transportne zajednice, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vesić je istakao da će Srbija, na ovaj način, bolje planirati mere koje će se sprovoditi kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, jer bez odgovarajućih podataka i analiza to gotovo da nije moguće. Tako će naša zemlja, ukazao je, doći do cilja koji je postavila EU – da nema stradalih u saobraćajnim nesrećama. Kako je Vesić rekao, Srbija želi da bude društvo u kome su učesnici u saobraćaju u fokusu, gde postoji apsolutna bezbednost na putu za svakog učesnika, a dužnost države je da sigurnost obezbedi po svaku cenu. „Hvala Evropskoj uniji na poverenju, a mi očekujemo da nas vrlo brzo priključi i u drugim oblastima i da Srbija konačno postane članica EU, gde joj je odavno i mesto“, poručio je Vesić. Uključivanje Srbije u Zajedničku bazu podataka o saobraćajnim nezgodama (CARE) kao posmatrača smatra se važnim korakom u usklađivanju sa propisima Evropske unije koji se tiču statistike saobraćajnih nezgoda, budući da je svest o bezbednosti na putevima kritično pitanje koje zahteva višeslojni pristup, navodi se u saopštenju.(1. decembra )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.