go to the original language article
Brisel – Upravljanje trgovinskom politikom Evropske unije (EU) u 2025. godini bio je najveći izazov koji je u svom radnom životu morao da preuzme. To je izjavio evropski komesar za trgovinu i ekonomsku bezbednost Maroš Šefčovič tokom susreta sa slovačkim novinarima u Briselu, na kojem je sumirao svoju proteklu radnu godinu, prenosi dopisnik TASR-a.
Maroš Šefčovič je podsetio da se svet trgovine od prošle godine „potpuno promenio“ i da je EU morala da reši tri osnovna problema – kako stabilizovati i smiriti odnose sa SAD, kako reagovati na sve snažniju politiku sa strane Kine i kako iskoristiti obnovljeno, čak „dramatično povećano interesovanje“ ostatka sveta za zaključivanje trgovinskih sporazuma sa Evropljanima.
„Ne samo mi, već i naši partneri prolaze kroz slične situacije. Cene to što je Evropa predvidljiv partner koji potpisuje sporazume povoljne za obe strane“, objasnio je.
Prema njegovim rečima, u 2025. godini se „dramatično“ menjao pogled Evropske komisije (EK) i EU na ekonomsku bezbednost. Na to koliko je potrebno više uzajamno korisnih sporazuma o slobodnoj trgovini. „U ovom nastojanju mislim da smo uspeli. Veoma sam zadovoljan što smo uspeli da zaključimo sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama Mercosur, kao i sa Indonezijom. Uspeli smo da stabilizujemo odnose sa značajnim političkim i trgovinskim partnerima kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarska i prešli smo u završnu fazu pregovora sa Indijom, ali i sa drugim zemljama iz jugoistočne Azije, iz ASEAN-a“, dodao je.
Tvrdí da je, iako je Unija više izložena ekonomskim posledicama rata u Ukrajini i uprkos svim ovogodišnjim turbulencijama, evropska ekonomija potvrdila svoju otpornost.
Najpraćeniji je svakako bio carinski i trgovinski sporazum EU sa Sjedinjenim Državama
Šefčovič je priznao da je najpraćeniji svakako bio carinski sporazum sa Sjedinjenim Državama, što je za njega značilo stotine sati pregovora sa Amerikancima.
„SAD su bile i jesu naš najveći trgovinski partner. Svaki pomak na drugoj strani Atlantika ima uticaj i na situaciju u Evropi“, rekao je. Počinio je da je njegov cilj tokom pregovora sa SAD bio kako što bolje iskoristiti transatlantsku dimenziju međusobne trgovine, koja predstavlja 20 % svih trgovinskih razmena EU.
„Ja iza toga vidim fabrike, radna mesta, vidim iza toga konkretne ljude. Mislim da smo i zahvaljujući tom sporazumu iz jula u velikoj meri uspeli da smirimo i stabilizujemo naše trgovinske odnose sa SAD. Ne krijem da postoji mnogo oblasti u kojima sam se nadao da ćemo u ovom trenutku biti dalje. Govorim pre svega o visokim carinama na čelik i proizvode od čelika, o poljoprivrednoj proizvodnji, na primer izvozu vina ili alkoholnih proizvoda. I mnoge druge oblasti koje su važne za Evropu kao izvozne robe. Nadam se da ćemo sledeće godine uspeti da postignemo bolje rezultate“, poručio je.
Komesar je svestan brojnih kritika na račun sporazuma EU sa SAD, i zato upozorava da bi, da do sporazuma nije došlo, trgovinski rat sa SAD imao negativne posledice na evropsku ekonomiju, na radna mesta.
„Ovo je bio izbor koji smo morali da napravimo. Svestan sam određene asimetrije ovog sporazuma, da je reč o zahtevnom svakodnevnom upravljanju ovim najvećim trgovinskim odnosom koji imamo na planeti i da će to ubuduće zahtevati veliki napor. Uveren sam da je bolje izbeći neke oštre trgovinske sukobe, tražiti mogućnosti saradnje, na primer pri zajedničkom pribavljanju kritičnih sirovina za industriju, traženju zajedničkih postupaka u borbi protiv prekomerne proizvodnje koja uništava ekonomiju i u SAD i u Evropi. Verujem da će to biti teme kojima ćemo se baviti sledeće godine“, opisao je situaciju. (29. decembra)