go to the original language article
Луксембург.- Шпански министар унутрашњих послова, Фернандо Гранде-Марласка, бранио је у уторак обавезно „узајамно“ признавање одлука о повратку миграната у Европској унији, у односу на друге државе чланице као што су Холандија или Француска које се залажу за то да буде добровољно.
Министри унутрашњих послова ЕУ разговараће о овом питању, у оквиру дебате о предлогу Регламента о повратку који успоставља заједнички систем за повратак држављана трећих земаља у нерегуларном статусу у ЕУ.
Министар је објаснио у изјавама за ЕФЕ по доласку на састанак да је тај Регламент о повратку „допуна Миграционом пакту“ који земље припремају и да „треба да буде имплементиран у целој Европској унији пре следећег јуна 2026. године“.
Додао је да се стреми да се постигне „оно што (…) можемо назвати заједничким европским системом повратка, односно судском одлуком о повратку у земљи Европске уније која има пуну ефикасност у другој земљи Европске уније“.
На тај начин, додао је, „друга земља би реализовала повратак у случајевима у којима је одлучила власт, чак и судска, о неправу на боравак у Европи“.
Један од елемената који се разматра у ЕУ је да ли то признавање треба да буде обавезно или добровољно, са земљама као што су Француска и Холандија које се залажу за друго, а Шпанија за његову обавезност.
„Волели бисмо да буде обавезно (…) јер је то заиста основа онога што је простор правде и слободе“, односно, „да одлука донета од стране власти једне земље има исту вредност у другој земљи“.
Министар је нагласио да „делимо вредности, формирамо заједнички правни систем који потом имплементирамо. То би нужно требало да доведе до обавезности“.
Према Гранде-Марласки, добровољност „већ је успостављена пре двадесет година у Директиви о повратку“.
Шпанија настоји да „буде обавезно у предвиђеном времену у самом Регламенту. Односно, да не буде изузетака који (…) искривљују потребу да се постигне обавезност у признавању одлука о повратку у (…) кратком року“.
Мислио је у том контексту да би могао постојати „рок за прилагођавање“, али да би у кратком периоду од ступања на снагу нове регулативе одлуке једне земље требало да буду „обавезне у било којој другој земљи ЕУ“.
Предлог Регламента укључује, између осталог, заједничке процедуре за доношење одлука о повратку, јасна правила у вези са принудним повратком и строже обавезе за повратнике у вези са сарадњом са националним властима. (14. октобар)