BRISEL- Portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je da je dobrodošao svaki konstruktivan doprinos dijalogu u okviru kojeg se razgovara o Zajednici srpskih opština, ali da se rasprava i izrada statuta može odvijati samo u okviru dijaloga uz posredstvo Evropske unije. Stano je to rekao komentarišući nacrt plana za formiranje ZSO koji je predstavio albanski premijer Edi Rama. On je naveo da je visoki predstavnik Žozep Borelj u stalnom kontaktu sa liderima regiona i država članica EU, kao i da je Evropska unija spremna da uskoro bude domaćin sastanka o izradi nacrta i da je u kontaktu sa obe strane. Stano je rekao da je poziv za prvu sednicu o izradi nacrta statuta ZSO poslat Beogradu i Prištini za 5. i 6. jun, ali da sastanak nije mogao da se održi zbog eskalacije situacije na terenu. Umesto toga, kaže on, specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak je boravio u poseti Beogradu i Prištini, zajedno sa američkim izaslanikom Gabrijelom Eskobarom kako bi razgovarao o ključnim elementima kako bi se nastavilo dalje, u skladu sa Deklaracijom visokog predstavnika EU. „Razgovori specijalnog predstavnika EU Lajčaka bili su veoma teški, posebno u Prištini. Ova poslednja poseta je potvrdila da strane i dalje imaju suštinski suprotne stavove o mnogim pitanjima“, naveo je Stano. Dodao je da je Lajčak već informisao Borelja o svojim posetama, te da se visoki predstavnik sada konsultuje sa državama članicama EU. On je najavio da će se razgovori nastaviti u narednim danima sa ciljem da se postigne dogovor. „EU apeluje na obe strane da budu konstruktivne i spremne na kompromise“, izjavio je Stano i naglasio da su potrebni pozitivni koraci posebno sa prištinske strane kako bi došlo do brzog smirivanja situacije na severu KiM. Istakao je da je EU spremna da preuzme odlučne mere koje će uticati na odnos sa Beogradom i Prištinom, ukoliko strane ne budu reagovale.(9. juna )
Đurović: Dogovor članica EU da plaćaju neprihvatanje migranata pogađa i Srbiju
BEOGRAD – Na Srbiju se svaka odluka vezana za azil i migraciju u Evropi direktno odražava, pošto smo mi poslednja zemlja na granici šengenskog prostora, izjavio je za Tanjug izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Komentarišući dogovor zemalja članica EU od petka, po kome države koje ne prihvate da ugoste onoliko migranata koliko je predviđeno kvotama plaćaju 20.000 evra po osobi, Đurović je rekao da EU želi da što pre ljude koji su u nerešenom statusu vrati izvan svojih teritorija. „Taj problem sada sa restriktivnim procedurama, sa pritvorom, sa ubrzanim procedurama na našim granicama – u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji – neće dovesti do toga da ti ljudi stanu i potraže spas u tim zemljama, već će oni hrliti u ruke krijumčara“, istakao je Đurović. Prema njegovim rečima, cilj EU jeste da migraciju usporava i u tom smislu bitni su joj partneri na zapadnom Balkanu. „Ona tu vidi svoj jasan interes i svedoci smo da od sporazuma u Tirani krajem prošle godine, gde je jasno izdefinisan odnos EU u pogledu migracije prema zemljama Balkana, da očekujemo da će se nastaviti ti pritisci i da ćemo biti glavni partneri u toj borbi protiv migracije, pre svega zemljama članicama koje su u susedstvu našem, ali i EU kao političkom telu“, istakao je Đurović. Direktor Centra naveo je da se dogovoru iz Luksemburga o neprihvatanju migranata najviše protive zemlje na obodu EU. Kako kaže, i pored dobrih želja, teško da će se zaustaviti migracija na ovaj način, već će se pre motivisati zemlje EU koje se nalaze na granicama da zažmure na ovaj problem i pokušaju da istolerišu boravak ljudi na teritoriji. „Realno je očekivati da će zemlje koje trpe najveći pritisak pribeći nekim metodama da izbegnu taj pritisak, da puste migraciju da nastavi dalje pre nego što će da traže solidarnost u pogledu tehnike ili finansijskih sredstava od drugih zemalja članica. Njima ta solidarnost neće moći da reši problem intenzivne migracije koja dolazi“, zaključio je Đurović.(11. juna)
Fon der Lajen: EU izdvaja više od milijardu evra za pomoć Tunisu
TUNIS – Evropska unija će izdvojiti više od milijardu evra pomoći za Tunis za oporavak ekonomije i javnih finansija, kao i za sprovođenje sporazuma za borbu protiv migracione krize, izjavila je u Tunisu predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen. Fon der Lajen je rekla da će biti uplaćeno 900 miliona evra kao makrofinansijska pomoć Tunisu plus 150 miliona evra kao budžetska podrška, preneo je Rojters. Predsednica EK je istakla da će EU i ove godine obezbediti Tunisu 100 miliona evra za upravljanje granicom, traganje i spasavanje i borbu protiv krijumčarenja migranata. EU je, kao i drugi veliki donatori Tunisa, do sada uslovljavala svoju podršku finaliziranjem kreditnog programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali je predsednik Tunisa Kais Said odbacio ključne reforme koje zahteva taj plan. Fon der Lajen je posetila Tunis zajedno sa holandskim premijerom Markom Ruteom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni. Meloni, koja je posetila Tunis i prošle sedmice, insistirala je da MMF ublaži uslove za kredit.
Meloni je danas rekla da su EU i Tunis već potpisali zajedničku deklaraciju koju je ona pozdravila kao važan korak ka stvaranju pravog partnerstva, navodeći da postoji šansa da se finalizira sporazum o pomoći pre Evropskog saveta krajem juna.(11. juna)
Đoković osvojio Rolan Garos, ukupno 23. rekordni gren slem trofej
PARIZ- Srpski teniser Novak Đoković osvojio je Rolan Garos treći put i stigao do 23. gren slem pehara u karijeri, pošto je u finalu pobedio Norvežanina Kaspera Ruda 3:0 (7:6 (7:1), 6:3, 7:5), za tri sata i 16 minuta.
Đoković sad na večnoj listi ima jedan gren slem pehar više od Rafaela Nadala, koji zbog povrede nije mogao da brani pehar. Ujedno, Đoković ye ovim trijumfom vratio na prvo mesto ATP liste. Takođe, postao je prvi teniser koji je svaki gren slem osvojio najmanje tri puta. Rud je bolje otvorio finale, napravio je brejk već na prvi servis protivnika i poveo 3:0. Đoković je međutim uspeo da uzvrati brejk kod vođstva Ruda 4:2, Norvežanin je na 30:40 smeč poslao u mrežu i omogućio Srbinu da se vrati u set. U sledećem gemu Srbin je izjednačio na 4:4. U narednom gemu Đoković je imao brejk loptu, ali je nije iskoristio, zatim je tokom narednog poena proklizao i pao u želji da stigne lopticu, a na kraju je Rud poveo 5:4. Na servis Đokovića u narednom gemu Rud je poveo 30:0, ali je Srbin uspeo da preokrene i izjednači na 5:5. Sledeći gem je bez većih problema pripao Norvežaninu koji je poveo 6:5, a istom merom je uzvratio Đoković za 6:6, pa je odlučivao taj brejk. U njemu je na terenu postojao samo jedan teniser, Srbin je nadmoćno stigao do 7:1. Za razliku od prvog seta koji je bio neizvestan i trajao sat i 21 minut, drugi je Đoković osvojio mnogo lakše, posle samo 52 minuta. Već u drugom gemu seta, Đoković je iskoristio četvrtu brejk loptu, a zatim na svoj servis poveo 3:0. Kod vođstva 5:2, Đoković je na servis Ruda imao dve vezane set lopte, ali je Norvežanin nanizao četiri poena i smanjio na 3:5. U narednom gemu Đoković je iskoristio prvu od tri vezane set lopte za vođstvo 2:0. U trećem setu Đoković je u trećem gemu imao brejk loptu, ali nije uspeo da je iskoristi. U narednom gemu Rud je imao brejk loptu, ali je nije iskoristio. Prelomni brejk za osvajanje trećeg seta i privođenja meču kraju Đoković je napravio kod 5:5, poveo 6:5, a zatim odservirao odlično za tri vezane meč lopte, iskoristio je drugu i osvojio Kup musketara. (11. juna )