Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL, 24. juna – Član Odbora za ustavna pitanja Evropskog parlamenta i evroparlamentarac iz redova Evropske narodne partije Loran Vince izjavio je da je proširenje Evropske unije uglavnom politička spremnost. On je za Tanjug, nakon sastanka Parlamentarnog odbora za ustavna pitanja (AFCO) sa zemljama kandidatima, na temu „Reforma EU sa ciljem budućeg proširenja“ rekao da ako postoji odluka država članica da dođe proširenja, ono će se dogoditi. „Mislim da je, sa institucionalne tačke gledišta, Evropska unija spremna da primi nove članice, čak i bez promene evropske sporazume.
Naravno, biće potrebna mala prilagođavanja. Mora da se vodi diskusija o tome kako se mesta u Savetu upravljaju sa novim članicama. Takođe, raspodela mesta u Parlamentu mora postati nešto predvidljivije za budućnost. Ali ne mislim da nam je potrebna velika reforma EU pre nego što dođe do proširenja“, ocenio je Vince. Prema njegovim rečima Lisabonski ugovor nudi mnogo fleksibilnosti, pre svega klauzulu o prelasku i to, mislim, ne bi uticalo na proširenje. Glavne diskusije koje se vode u EU tiču se veta u Savetu i procesa jednoglasnog donošenja odluka. Konsenzus, više volim da ga nazivam, naspram kvalifikovane većine koju bi neke države članice, a možda čak i većina Parlamenta, želele da vide kako bi se sprečilo da jedna država članica uvek preti vetom. Ali mislim da se razvoj Evropske unije do sada, proces integracije, uvek svodio na pronalaženje konsenzusa. Ostajanje za stolom koliko god je potrebno i ubeđivanje jedni drugih i na kraju jednoglasna odluka“, rekao je on. Dodaje da Evropska unija mora da ispuni svoja obećanja i očekivanja na Zapadnom Balkanu, jer su te države započele put ka evropskim integracijama, prilagođavajući pravila EU svojim nacionalnim zakonodavstvima, a to bi trebalo da bude ispunjeno konkretnim rezultatima i jasnom perspektivom. „Dakle, ja insistiram u tom pravcu i mislim da i EPP, najveća grupa u parlamentu, to želi.
Želimo pristupanje EU zasnovano na zaslugama, a ne ubrzani put i preskakanje nekih prekretnica jer je politička debata sada u korist jedne ili druge države članice ili potencijalne države članice“, zaključio je on. Poslanik Skupštine Srbije Života Starčević rekao je da je Srbija duboko posvećena Evropskom putu i da će uraditi sve do kraja 2026. godine da završi sa reformama neophodnim za pristupanje Evropskoj uniji. Kako je rekao za Tanjug ono što jeste problem u tom procesu pristupanja jeste to da je Evropska unija u jednom trenutku skrenula pažnju sa pitanja standarda, na neka važna i teška za nas politička pitanja, poput pitanja normalizacije odnosa sa Prištinom, koja inače, kao što znate, ignoriše sve postignute sporazume od Briselskog pa nadalje. „To je naš najveći, da kažem, problem na tom putu pristupanja, ali ono što je do nas, ono što je i predsednik Aleksandar Vučić rekao i što mi svi u parlamentu činimo i radimo jeste da ćemo sve te neke reforme sprovesti do kraja 2026. godine, ali ne samo u smislu donošenja zakona i raznih odluka, uredbi i tako dalje, već i njihove implementacije. To radimo pre svega zato što smatramo da je to u najboljem interesu građana Srbije i zato što smatramo da je taj naš strateški put ka EU najbolji put za državu Srbiju i njene građane. Naravno, kada završimo sa tim, za tango je potrebno dvoje, znači ostaje nešto i na Evropi“, zaključio je Starčević. Poslanica Ana Jakovljević ocenila je da je Evropa sada rešena da ponovo Srbiju vrati na svoju agendu i da je, kada je u pitanju proširenje i pristupanje Srbije Evropskoj uniji, jako važno da se suštinski posvetimo tim reformama. „Negde smo skloni da usvajamo zakone i da možda čak i prepisujemo ono što je negde kao dobra praksa u svetu, ali ono u čemu je suština i šta je jako važno je kako se ti zakoni primenjuju. Tako da kvalitet života građana upravo zavisi od implementacije tih zakona i to je ono o čemu smo sa gospođom (Martom) Kos u maju razgovarali, da zapravo se ne svodi samo na štikliranje zahteva i ispunjenje zahteva u tom procesu, nego da se suštinski zapravo reformiše sistem kada je u pitanju vladavina prava, demokratija, prava građana“, rekla je ona.
Prema njenim rečima signali koji sada stižu iz Evropske unije su vrlo povoljni, i izgleda da smo se posle dužeg vremena ponovo vratili na agendu, što je, kako kaže, dosta ohrabrujuće. „Strateški i politički cilj Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju i mi danas ovde u Evropskom parlamentu debatujemo o posledicama i načinima na koji će se odlučivati u budućnosti, a u pogledu proširivanja Evropske unije“, rekla je ona.
Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na agenciji Tanjug.