go to the original language article
„Iskreno mislim da je ovo jedini put napred. I jako mi se sviđa ideja da Rusija plati štetu koju nanosi Ukrajini. Za mene ne postoji alternativa za obnovu“, rekla je danska premijerka Mette Frederiksen na zajedničkoj konferenciji za novinare u Stokholmu. Takođe, njen finski kolega Petteri Orpo označio je korišćenje blokiranih sredstava kao „jedino razumno rešenje“.
Nijedan od prisutnih lidera vlada u Švedskoj nije odgovorio na pitanje da li bi zajednički evropski zajam mogao biti opcija za buduće finansiranje Ukrajine. To nije učinila ni Von der Leyen. „Ovo je pravno odgovoran predlog. Nije trivijalan, ali je pravno odgovoran“, rekla je predsednica Komisije o korišćenju blokiranih sredstava.
Von der Leyen radi na predlogu da se blokirana sredstva ruske centralne banke iskoriste kako bi se Ukrajina finansijski održala u naredne dve godine. Reč je o obnovi od 140 milijardi evra koja bi bila finansirana ruskim gotovinom koja je blokirana u brokerskoj kući Euroclear u Briselu. Kijev bi taj zajam trebao da vrati tek kada Rusija izvrši isplate za obnovu Ukrajine.
Belgijski premijer Bart De Wever odbio je da se na prošlom evropskom samitu saglasi sa tom idejom. On je posebno zabrinut zbog pravnih i finansijskih posledica za Belgiju i traži jasnoću o zakonskoj osnovi cele operacije. Takođe, premijer zahteva garancije da će ostale članice pokriti sve finansijske rizike.
Na kraju, završne zaključke samita nisu sadržale nikakvu referencu na blokirana ruska sredstva. Lideri su zatražili od Komisije da što pre predloži „opcije za finansijsku podršku“, kako bi na svom sledećem samitu u decembru mogli da postignu dogovor.