Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.SOFIJA/BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, na otvaranju gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke u Sofiji, zatražio od EU da stavi zemlje Zapadnog Balkana na zajedničku listu zemalja EU kada je reč o cenama energenata. Vučić je istakao da će za sve biti teška predstojeća zima kada je reč o cenama i obezbeđivanju dovoljnih količina energenata i zamolio, obraćajući se predsednici Evropske komisije Urusuli fon der Lajen, da stavi zemlje Zapadnog Balkana na zajednički listu sa zemljama EU.
„Čestitam na izgradnji gasnog interkonektora bugarskim i grčkim prijateljima. Niko nije verovao ranije u značaj tog projekta kada smo se sastajali i govorili da je to nešto luksuzno i da nam nije neophodno. Ali, sada vidimo da su ti ljudi to drugačije videli i verovali u taj projekat. I oni će imati brojne prednosti i koristi od ovog projekta“,
rekao je Vučić i naglasio da će taj gasovod biti važan i za Srbiju.
Kazao je da će sa obe strane, srpske i bugarske, interkonektor biti završen za godinu dana i izrazio očekivanje da će one tada imati sličnu ceremoniju kao današnji u Sofiji za otvaranje gasne interkonekcije između Bugarske i Grčke. Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš – Dimitrovgrad u dužini od 109 km na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.
Tim gasovodom Srbija će se povezati s gasovodom između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj. Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će Srbija dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da ima na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.
Otvaranju gasovoda, osim Vučića, prisustvali su predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Krijakos Micotakis, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.
Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke je dug 182 kilometra. Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, koji će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a 1 oktobra su počele prve komercijalne isporuke. Od ovih 182 kilometara, 151 kilometar je u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj. Gasovod se proteže od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj. Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi. (1 oktobar)
Bilčik: Dobro je čuti da Srbija ne vidi alternativu putu u EU
BEOGRAD – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik (EPP, Slovačka) i Matjaž Nemec (S&D, Slovenija), boravili su 29. i 30. septembra 2022. godine u radnoj poseti Beogradu. Cilj ove posete je bio da se ispitaju mogućnosti za nastavak uspešnog procesa međupartijskog dijaloga.
„U Beograd smo došli u ključnom trenutku za evropsku budućnost Srbije i u vreme ogromnih izazova za međunarodnu zajednicu. Zato smo ohrabreni konstruktivnim stavom tokom naših susreta sa predstavnicima političkih grupa u Narodnoj skupštini“, kaže saopštenje dvojce evropskih zvaničnika.
Oni su se sastali i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić sa kojima su razgovarali o širem političkom kontekstu, posebno o procesu proširenja EU.
„Direktan razgovor je uvek najbolji način za rešavanje teških pitanja“,
napisao je Bilčik na svom Tviter nalogu.
Dvojica zvaničnika su istakla da su, takođe, pozdravili posvećenost zemlje evropskom putu izraženu na sastancima. „I dalje je veoma dobro čuti da Srbija ne vidi alternativu putu u EU“, istakao je Bilčik. „Parlament je spreman da radi sa Narodnom skupštinom, gradi snažnu instituciju spremnu da se uhvati u koštac sa izazovima u vezi sa evropskim integracijama Srbije“, stoji u saopštenju.
Vladimir Bilčik je od 2019. godine stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i zamenik člana Odbora za spoljne poslove. G. Matjaž Nemec pridružio se Evropskom parlamentu u junu 2022. godine i član je delegacije pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija i član Odbora za spoljne poslove. (30 septembar)
Saracin: Necemo prihvatiti novu Republiku Srpsku na Kosovu
TIRANA, BEOGRAD – Specijalni izaslanik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin smatra da je važno da u dijalogu Beograda i Prištine nema tabua i da se treba suočiti sa teškim pitanjima. Saracin je u intervjuu za Juronjuz Albanija, odgovarajući na pitanje o Zajednici srpskih opština, rekao da Priština ne treba da se plaši rasprave o tome i istakao da stvaranje, kako je rekao, „nove Republike Srpske“ neće biti prihvaćeno.
Prema njegovim rečima, „stvaranje nove Republike Srpske“ nikome nije u interesu. „Nećemo prihvatiti takav rezultat. Mislim da većina naroda Kosova, nijedan kosovski političar neće to prihvatiti“, rekao je Saracin. On smatra da se ne treba plašiti rasprave o ZSO i dodaje da je to politički veoma teško, kao što je, kako ocenjuje, tema priznanja svakako veoma teška za Beograd, ali da je potrebno dotaći se teških pitanja i suočiti se sa poteškoćama. (1 oktobar)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.