DUBAI- Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom na otvaranju Samita lidera o klimatskim promenama COP 28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. „Izuzetno važan i dobar razgovor sa Šarlom Mišelom. Razgovarali smo o svim strateškim pitanjima od značaja za Srbiju i Evropu. Uveren sam da će Srbija u godinama koje su pred nama otvoriti vrata punopravnog članstva u EU“. Svetski lideri, predstavnici Vlada i delegati iz celog sveta učestvuju na godišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznatijem kao COP28 koji se ove godine održava u Dubaiju.(1. decembra)
Kurti sa predstavnicima Kvinte i EU: Za izbore neophodan sporazum sa Beogradom
PRIŠTINA – Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti razgovarao je danas sa diplomatskim predstavnicima Kvinte i EU o zahtevu Beograda da se izbori 17. decembra održe na teritoriji Kosova i Metohije, saopšteno je iz njegovog kabineta. Kako se navodi u saopštenju, Kurti je tokom sastanka, kojem je prisustvovao i njegov zamenik Besnik Bislljimi, rekao da je već obavestio Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da je za organizovanje glasanja van Kancelarije za vezu Srbije u Prištini neophodan sporazum sa Beogradom. On je, kako prenosi Koha, rekao da zahtev za takav sporazum mora da dođe od Beograda, kao zainteresovane strane, prenosi prištinska Koha. Kako dodaje, Kurti je izrazio žaljenje zbog, kako tvrdi, „nespremnosti“ Beograda za takav sporazum koji bi omogućio građanima na KiM sa srpskim državljanstvom da učestvuju na izborima, u skladu sa najboljom evropskom međudržavnom praksom za glasanje iz inostranstva“, navodi se u saoštenju Kurtijevog kabineta. (30. novembra )
Orban: Prvo strateško partnerstvo, pa onda razgovori o prijemu Ukrajine u EU
BUDIMPEŠTA- Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da bi bila greška da Evropska komisija insistira da se prijem Ukrajine u Evropsku uniju stavi na dnevni red, dodajući da bi evropski blok prvo trebalo da potpiše strateško partnerstvo sa Kijevom na period između pet i deset godina. Orban je rekao za državni mađarski radio da ove pripreme ne treba da znače da se „nešto tek stavi na papir što će svi pročitati“, već da EU treba da razgovara sa svim članicama, kako bi se uskladili svačiji interesi. „Jednom kada vidimo da možemo da sarađujemo, onda možemo da stavimo na dnevni red pitanje članstva. To može da bude moguće za mnogo godina od danas“, istakao je Orban. Mađarski premijer je rekao da pravni i politički sistemi zemlje u ratu funkcionišu drugačije i da stoga nije moguće da se kaže da li Ukrajina ispunjava uslov EU, a to je vladavina prava. On je, takođe, rekao da se ne može odrediti koliko je velika teritorija Ukrajine, rekavši da je deo pod ruskom kontrolom, dodajući da ne može da se kaže ni koliko stanovnika ima ta zemlja jer mnogi konstantno odlaze u inostranstvo. Kada je reč o pomoći Ukrajini, Orban smatra da bi podrška Kijevu trebalo da se pruži van budžeta Evropske unije, na transparentan način. On je napomenuo da bi trebalo napraviti poseban fond sa međuvladinim sporazumom za podršku Ukrajini, u koji bi svaka zemlja uplaćivala sredstva. „Dali smo mnogo novca Ukrajini, više od 100 milijardi evra, delimično kroz oružje, a delimično u novcu. Da se taj novac trošio na evropski razvoj, evropska ekonomija bi bila u mnogo boljem stanju“, naglasio je Orban. On je dodao da, umesto rata, treba postići primirje. „Umesto rata, treba finansirati prekid vatre, a onda i mir“, rekao je Orban.(1. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.