NIKINCI – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, povodom odluke da ipak ide na Samit u Tiranu, da nije neko ko ne može da prihvati da je doneo pogrešnu procenu dodajući da se nada da ne može odlaskom na Samit EU Zapadni Balkan pričini štetu zemlji.
Vučić je to rekao odgovarajući na pitanje novinara u Nikincima, nakon održane vojne vežbe, a na pitanje šta je bilo ključno da promeni odluku i da li je tu odluku doneo nakon razgovora sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Kazao je i da sa Lajčakom nije razgovarao o tome, kao i da je pripremio još nekih pitanja o kojima će sutra pričati na Samitu EU – Zapadni Balkan.
„Nisam neko ko nije u stanju da prihvati da je pogrešio ili da je doneo pogrešnu procenu. Smatram da je potrebno to što pre ispraviti, pa makar to bilo samo u taktičkom smislu pogrešna procena, a ne u suštinskom ili strateškom. Nadam se da ne mogu zemlji da napravim štetu svojim odlaskom tamo ili neku veliku grešku, a pripremiću se dobro i videćemo kako će biti“, kazao je Vučić.
Kaže da je Lajčaku kazao da je za Srbiju Zajednica srpskih opština nešto što nema preskakanja. „Rešite sva svetska pitanja, pa ćemo se vratiti na ZSO. Ne, prvo Zajednica srpskih opština, pa ćemo onda da razgovaramo o tim belosvetskim pitanjima“, kazao je predsednik Srbije. Ističe da je to za njega bilo važno i da je to rekao i Lajčaku i najavio da će sutra svima reći isto to. (5. decembra)
Shinas i Johanson: Ključno usaglašavanje viznih režima
BRISEL – Usaglašavanje viznog režima zemalja Zapadnog Balkana sa EU je od ključnog značaja u borbi protiv iregularne migracije, ocenili su potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za promociju evropskog načina života Margaritis Shinas i evropski komesar za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
Shinas je, u obraćanju medijima, naglasio je da je ova nedelja važna za borbu protiv migracije, ukazujući na Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani i u četvrtak Savet ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU. Na Savetu, kako je najavio, biće predat Akcioni plan za borbu protiv migracije na Zapadnom Balkanu.
Shinas je naglasio da odgovor na problem migracije mora biti evropski. Istakao je da je fokus trenutno na Zapadnom Balkanu, pošto je na toj ruti najveći izazov. Naglasio je da je EU partnerima u regionu poručila jasno da mora pod hitno da se deluje.
„Naše angažovanje se isplati i to se vidi iz činjenice da je promenjen vizni režim Srbije prema Burundiju, a dobili smo uveravanje da će uslediti dalje promene“, preneo je Shinas.
Prema njegovim rečima, suspenzija slobodnog viznog režima je instrument koji se može koristiti kako bi se naterala neka zemlja na usaglašavanje svog režima. Johanson je kazala da su sve zemlje Zapadnog Balkana spremne da usaglase svoj vizni režim sa EU, što je ključno. „Imamo već napredak u tome.
Srbija je promenila svoj vizni režim prema Burundiju i Tunisu, što već ima velike efekte. Takođe je Srbija obećala da će to učiniti i sa Indijom i drugim trećim zemljama“, prenela je ona. Johanson je kazala da je potrebno da sve zemlje regiona prilagode svoj vizni režim sa EU, ali da je trenutno Srbija u fokusu, jer preko te države dolazi aktuelno najveći broj migranata u EU.
Shinas je istakao da je usaglašavanje viznog režima obavezno i da nije prihvatljivo da zemlje Zapadnog Balkana imaju slobodni vizni režim sa državama čiji građani ilegalno pokušavaju da pristupe EU. „To dokazuje da je ilegalna migracija zajednički izazov, a najbolje suočavanje sa tim izazovom je u saradnji“, rekao je on.
Shinas je kazao da EU podržava inicijativu Mađarske i Austrije sa Srbijom u borbi protiv ilegalne migracije. On je ukazao da Akcioni plan sadrži mere koje treba odmah primeniti sa ciljem smanjenja broja migranata duž balkanske rute. Prva mera je jačanje upravljanja granicama duž čele rute. „Kada govorim o tome mislim ne samo na granica EU i Zapadnog Balkana, već i između zemalja regiona, gde je potrebno prisustvo EU“, objasnio je on. Johanson je kazala da je važna zaštita spoljnih granica EU, ali i granica između zemalja Zapadnog Balkana. Rekla je da trenutno ima oko 500 pripadnika Fronteksa na spoljnoj granici EU prema Zapadnom Balkanu, ali da će novi mandat predviđati da se oni rasporede i između zemalja tog regiona. Shinas je ukazao da Akcioni plan predviđa da EU mora podržati zemlja Zapadnog Balkana u ubrzanju procedura za registraciju migranata i azila.
Dalje Akcioni plan smatra da je potrebno nastaviti sa snažnom borbom protiv krijumčara ljudi. „To ćemo učiniti koristeći novo uspostavljenu jedinicu Eurpola, koja već deluje na granici Mađarske i Srbije, a njena aktivnost će biti proširena duž cele rute“, kazao je on. Shinas je dodao da Akcioni plan predviđa i meru proterivanja ilegalnih migranata iz EU na Zapadni Balkan, i sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla.
„Moramo osigurati povratak migranata. Tako moraju oni koji dolaze balkanskom rutom biti vraćene na Balkan, a potom treba podržati zemlje regiona u vraćanju ilegalnih migranata u zemlje porekla“, objasnio je on.
Johanson je kazala da je potrebna implementacija Dablinskih pravila i saradnja u vezi readmisije i proterivanja. „Iduće godine ćemo pokrenuti projekat dobrovoljnih i prisilnih proterivanja sa Balkana. Imamo takav projekat sa BiH, i to ćemo proširiti na ostale zemlje regiona“; najavila je ona.
Shinas je, upitan za proširenje Šengena, rekao da širenje vodi ka više, a ne manje bezbednosti. „Mit je da je širenje Šengena znači manje kontrola, već naprotiv više i bolje kontrole“, poručio je on, založivši se za proširenje Šengena na Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju. (5. decembra)
Brnabić prenela Varhejiju da Srbija ostaje posvećena reformama na putu ka EU
BEOGRAD – Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je, na sastanku s evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem, da Srbija ostaje posvećena reformama na evropskom putu jer su one u interesu njenih građana.
Varheji je podržao proces evropskih integracija Srbije i kao ključne teme od značaja za dve strane izdvojio energetiku i migracije, saopštila je Vlada Srbije posle sastanka premijerke i komesara. Predsednica Vlade zahvalila je lično komesaru Varhejiju i ambasadoru Emanuelu Žiofreu, šefu Delegacije EU u Srbiji, na podršci koju pružaju Srbiji u procesu evropskih integracija. Brnabić je rekla da je fokus Vlade nastavak reformi u oblasti vladavine prava i pre svega u oblasti pravosuđa, u skladu sa ustavnim amandmanima koji su usvojeni na referendumu u januaru ove godine.
U koordinaciji sa Venecijanskom komisijom, Vlada radi na izradi seta pravosudnih zakona, čiji je cilj da pravosuđe bude nezavisnije i efikasnije. Pored toga, kako je istakla premijerka, fokus će biti na usvajanju seta medijskih zakona na kojima radi novo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, i nastavku reformi u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Kao ključne teme od značaja za dve strane izdvojio je energetiku i migracije.
Varheji je podsetio da je Evropska komisija odredila 165 miliona evra finansijske podrške za oblast energetike, i da će nastaviti da podržava energetski deversifikaciju na Zapadnom Balkanu. Pored toga, kako je istakao Varheji, važno je nastaviti saradnju u oblasti borbe protiv nelegalnih migracija, u čemu Srbija može da računa na pomoć i podršku EU, kao i dalje usaglašavanje vizne politike sa EU.
Brnabić je u razgovoru sa Varhejijem takođe izrazila nezadovoljstvo zbog jučerašnje izjave Petera Stana u vezi sa imenovanjem Nenada Rašića za ministra privremenih prištinskih institucija, i rekla da je to u suprotnosti sa Briselskim sporazumom i sa voljom naroda koja je iskazana na izborima. Sastanku su prisustvovali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, kao i šef Delegacije EU Žiofre. (2. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.