Za članstvo Srbije u EU 43, protiv 32 odsto građana

BEOGRAD – Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate članstvo Srbije u EU?“ 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, 32 odsto bi glasalo protiv, dok uopšte ne bi glasalo 13, a 12 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“.

Ministarstvo za evropske integracije sprovelo je redovno istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije (bez Prištine), a prema standardu Evrobarometra, saopšteno je iz Ministarstva.

Što se tiče podrške reformama, ona je kod građana, kao i prethodnih godina ostala visoka te od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije, saopšteno je iz Ministarstva.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.

Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani identifikuju EU kao najvećeg donatora, a dalji redosled najvećih bilateralnih donatora je Nemačka, Švedska i Italija. Trećina ispitanika upoznato je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani sredstvima EU, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.

U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika (48 odsto) zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.

Da bi i država i oni lično imali koristi (ili mnogo koristi) od članstva naše države u EU smatra 38 odsto građana. Kako se navodi, građani smatraju da će najviše koristi od ulaska Srbije u EU imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (ukupno 35 odsto), zdravstvo 11 odsto, školstvo 10 odsto, te sudstvo i socijalna zaštita po 7 odsto.

Poljoprivreda će, smatra 21 odsto građana, najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU. Kao najznačajnije reforme i one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani vide borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema – njih 17 odsto, zatim bolju zaštitu ljudskih prava te reformu obrazovnog sistema – smatra 12 odsto građana, i reformu pravosuđa – njih 11 odsto.

Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede – 11 odsto, i bolja zaštita životne sredine (10 odsto). Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Najveći procenat građana, njih 41 odsto, izrazili su spremnost da zbog ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike kao što su odvajanje smeća za reciklažu, plaćanje kaucije za PET ambalažu, štednja energije i vode. Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, a pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora i beneficije koje ima na poslu.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto). (26. januara)

Košar: Sprovesti deo sporazuma o Zajednici srpskih opština, to je i u interesu Prištine

BEOGRAD – Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je da je neophodno da deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština bude sproveden, ističući da je potrebno da vlasti privremenih prištinskih institucija shvate da je to i u njihovom intersu.

Košar je u intervjuu za Tanjug, na pitanje da li misli da će do kraja godine biti postignut sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, rekao da nema ultimatuma, niti fiksiranog datuma, ali da je u interesu svih da taj sporazum bude postignut što pre i da je došlo vreme da se u tom smislu “učini vidljiv napredak“.

Istakao je da je uveren da je potrebno da sporazum bude postignut što je pre moguće kako bi napokon moglo da se krene ka napretku za region, naročito za Srbiju.

Na pitanje da li postoji način da se Priština natera da ispoštuje dogovoreno u Briselu, Košar kaže da Priština mora da spozna svoje interese od sprovođenja Briselskih sporazuma, naročito kada je u pitanju Zajednica srpskih opština.

“Važno je da taj deo (briselskog) sporzuma bude sproveden. Cilj tog sporazuma je da, pored ostalog, garantuje prava srpskoj populaciji, ali i da poboljša odnose između Albanaca  i srpske manjine. To je važno za sve. Mislim da je to i u interesu prištinskih vlasti i da je uz zajednički rad na preciznim pojedinostima sporazuma sasvim moguće, ukoliko postoji pozitivan stav i spremnost na kompromise jedne i druge strane, da se dođe do rešenja koje će odgovarati obostranim interesima“, dodaje Košar.

Govoreći o odnosima Beograda i Prištine u budućnosti, Košar je rekao da oni nisu na zadovoljavajućem nivou, ali da bi se njihovom normalizacijom oslobodila velika energija za napredak celog regiona.

“Postoji potencijal za poboljšanje odnosa, koji, sigurno je, danas nisu na nivou na kojem bi trebalo da budu. Nalazimo se u jednom regionu u kojem postoji mnogo mogućnosti za dobitke za sve ukoliko dođe do intenziviranja regionalne saradnje“, naveo je francuski ambasador.

Podsetivši na Berlinski proces i inicijativu Otvoreni Balkan, Košar je rekao da veruje da treba razvijati takvu regionalnu saradnju.

“Pomirenje i normalizacija između Beograda i Prištine oslobodila bi ogromnu količinu energije u regionu za ekonomski razvoj, za razmenu građana, koju mi uzgred nastojimo da promovišemo, na primer kada je reč o mladima sa Regionalnom kancelarijom za saradnju mladih (RYCO), i na kraju bi učinila još atraktivnijim ceo region za investitore, pre svega za strane i evropske investitore“, kaže francuski diplomata.

Na pitanje o ulozi SAD u dijalogu, Košar je, uz podsećanje da je to proces koji vodi EU, naglasio da je vrlo bitno da SAD upotrebe svoju moć kako bi podržale tu evropsku akciju i da se lično raduje zbog angažovanosti i podrške SAD evropskom posredovanju u dijalogu.

“SAD naravno tradicionalno igraju bitnu ulogu u ovom regionu, Dijalog, to je jedan dijalog koji vodi Evropska unija sa svojim specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčakom, ali jako je bitno, i rekao bih, jako pozitivno, da SAD upotrebe svu svoju snagu da podrže tu evropsku akciju. To je znak i dokaz da imamo iste ciljeve, a to je da se omogući ovom regionu da ponovo pronađe mir i stabilnost, da se razvija, da se pridruži EU, i da tako ima jednu pozitivnu budućnost“, dodao je Košar. 

Upitan da li je Srbija na svom evropskom putu vezana za region Zapadnog Balkana ili nezavisno od njega može da postane članica, Košar je podsetio da se napredak svakog kandidata za članstvo u EU ocenjuje za njihova dostignuća pojedinačno, kao i da zemlje u regionu nisu na istom nivou pregovora.

“Srbija je u naprednoj poziciji kada je reč o pregovorima. Znam da građani, da javno mnjenje smatra da to dugo traje i to možemo da razumemo. U pitanju je komplikovan proces koji zahteva mnogo napora zemalja kandidata, toga smo sasvim svesni. Možemo da razumemo osećaj obeshrabrenosti koji se ponekad rađa zbog dugotrajnosti te procedure“, kazao je.

Rekao je da danas postoji elan kada je reč o proširenju i da je predsednik Francuske Emanuel Makron to rekao za vreme francuskog predsavanja EU.

“Postoji elan u pravcu brzog pristupanja i u razumnim rokovima za zemlje Balkana, ali pogotovo za Srbiju, koja je već prešla značajne korake, tako da ne treba odustajati od truda. Sada je trenutak da se prevaziđu pojedine nedoumice koje možda postoje, i da se shvati da je to pristupanje EU na dohvat ruke za nekoliko godina. Ako su reforme sprovedene sa rešenošću, ako kandidati uvide sve prednosti i ako pronađemo način, to je takođe uključeno, da ubrzamo normalizaciju sa Prištinom, mislim da Srbija može da brzo pristupi Evropskoj uniji, gde joj je i mesto“, kazao je francuski ambasador.

Na opasku novinara da je Francuski stav o Srbiji poznat i na pitanje da li i druge zemlje članice dele to mišljenje, Košar je rekao “da je potrebno biti lucidan“ s obzirom na specifičnost trenutka zbog rata u Ukrajini.

“Potrebno je biti lucidan. Kao što sam već rekao, Srbija je sprovela značajne reforme. Trenutno sprovodi značajne reforme u oblasti pravosuđa, koje je bitan element za napredak Evropske unije. Ima i ta debata, kao što već znate, o usvajanja sankcija prema Rusiji zbog konflikta koji je pokrenula u Ukrajini. To je naravno jedan element koji je neka vrsta tega kada je reč o uvažavanju Srbije unutar EU. Mi razumemo ograničenja kojima je Srbija opterećena, takođe razumemo poseban i istorijski odnos, koji, takođe, postoji i između Francuske i Rusije. Mi imamo dugu istoriju prijateljstva sa ruskim narodom…“, kazao je francuski diplomata.

Dodao je da je, međutim, potrebno sagledati realnost onakvom kava jeste i da ovde “ne pričamo o Rusiji, već o jednom režimu koji u Rusiji nameće svoj zakon, koji građanima nameće uskraćivanje prava i koji je bez opravdanja izvršio invaziju na suseda, na suverenu zemlju Ukrajinu“.

“Stvar je u tome da moramo da zajedno branimo iste vrednosti, vrednosti  slobode, poštovanja ljudskih života, koja danas krši režim Vladimira Putina. Dakle danas smo u toj nesigurnoj fazi, ali ja želim da ostanem uveren da će Srbija odlučiti da se u potpunosti pridruži evropskoj porodici“, ističe ambasador.

Govoreći o saradnji Srbije i Francuske, Košar je rekao da je ona veoma dobra u svim oblastima, ali da svakako postoji prostor za njeno unapređenje.

“U oblasti politike imamo česte razmene poseta naših zvaničnika uz obostrano poverenje. Ti će se odnosi, siguran sam, dodatno razvijati u mesecima pred nama. Imamo takođe kvalitetne ekonomske odnose“, kaže Košar.

Tu su, dodao je, i francuske kompanije koje se interesuju za Srbiju, koje žele da u nju investiraju dugoročno, i koje su pokazale velikim projektima, kakvi su aerodrom, Vinča ili metro, njihovu želju da ostanu u Srbiji.  (26. januara)

Borelj: Očekujemo konstruktivan pristup predlogu EU o normalizaciji odnosa BG/PR

BRISEL – Šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio je, nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem u Briselu, da se od Beograda i Prištine očekuje konstruktivan pristup predlogu EU o normalizaciji odnosa.

Kako je saopšteno na sajtu EU, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost je rekao da je potrebno prevazići česte krize, i dodao da očekuje konstruktivan pristup obe strane i stoga konstruktivan angažman na nedavnom predlogu EU o normalizaciji odnosa.

Borelj je pozitivno ocenio „javno izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o ovom pitanju“ od 23 januara.

Borelj je naglasio da je važno da obe strane u potpunosti ispune sve obaveze proistekle iz dijaloga, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Borelj je ponovio posvećenost EU evropskom putu Srbije. On je istakao zadovoljstvo zbog napretka u sprovođenju reformi i obaveza iz pristupnih pregovora, uključujući u oblasti vladavine zakona i slobode medija.

Takođe, pozdravio je korake koje je Srbija preduzela u usklađivanju vizne politike sa EU. Dačić i Borelj su razgovarali i o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (CFSP) i zajedničkoj sigurnosti i odbrambenoj politici (CSDP). Borelj je rekao da je važno uskladiti CFSP nakon ruske „neisprovocirane i neopravdane agresije nad Ukrajinom“.

Visoki predstavnik je rekao da EU ima jaka očekivanja u vezi sa Srbijom, kao zemljom kandidatom za članstvo u EU, što podrazumeva da Beograd treba da stane uz EU po pitanju spoljne politike i odluka, a sve u skladu sa svojim strateškim izborom o evropskoj integraciji. Borelj je pozdravio, kako se navodi, „kontinuirani, veoma kvalitetan doprinos Srbije Unijinim CSDP misijama i operacijama“. (24. januara)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.