Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Savet za opšte poslove EU odobrio je zaključke o proširenju za Srbiju, u kojima se traži od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja janara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, „odrazile obaveze Srbije“ koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa. U zaključcima se navodi da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije EU. Pozdravlja se napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima i navodi da se prihvata ocena Evropske komisije da Srbija održava nivo pripremljenosti za početna merila u klasteru 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. „Iako Savet pozdravlja dobar nivo pripremljenosti Srbije u pogledu ekonomskih kriterijuma, ohrabruje Srbiju da da dalji podsticaj privatnom sektoru ubrzavanjem strukturnih reformi javne uprave i upravljanja državnim preduzećima „, navodi se u zaključcima. Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština. „Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavila EU kao posrednik, uz razumevanje da je potreban dalji rad na ovoj osnovi“, navodi se u zaključcicma. Pozdravlja se Sporazum o putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i aneks za implementaciju ovog sporazuma, ali se izražava žaljenje zbog, kako se tvrdi, nedostatka primene ovog sporazuma kod obe strane, kao i drugih neizvršenih obaveza postignutih u u okvoru dijaloga. Navodi da od Srbije očekuje da se angažuje u dijalogu, uz posredovanje EU „u dobroj veri i u duhu kompromisa“ kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum sa Prištinom o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU i bez daljeg odlaganja. „Ovaj sporazum treba da se bavi svim ključnim otvorenim pitanjima i na taj način doprinese regionalnoj stabilnosti. Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne mogućnosti u nedostatku napretka“, napominje se u nacrtu zaključka. Od Beograda i Prištine, kako se dodaje, očekuje se da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu KiM, koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane. Obe strane se pozivaju da nastave da kontinuirano ulažu napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovedu do tenzija i nasilja i zaustave retoriku koja izaziva podele. Upozorava se da će, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta od 26. i 27.oktobra, postojati posledice u slučaju da se ne postigne uspeh po pitanju deeskalacije tenzija. „Savet pozdravlja što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova“, napominje se u zaključcima i poziva Srbija da podstakne Srbe na KiM da se vrate u kosovske institucije. Kada je reč o incidentima na KiM, ocenjuje se da ne postoji opravdanje za nasilje i snažno se osuđuju „nasilni akti demonstranata kosovskih Srba“ na građane, snage Kfora, organe za sprovođenje zakona i medija 29.maja, kao i „nasilni napadi“ na kosovsku policiju 24. septembra. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci uhapse i brzo privedu pravdi i izražava se žaljenje jer, kako se tvrdi, Srbija nije preduzela dovoljno akcije u tom pogledu. Izražava se i zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini teritorije KiM i konstatuje naknadno smanjenje trupa i opreme. Ističe se i važnost snažne političke volje i doslednosti u sprovođenju reformi u vezi sa EU kako bi se postigao „strateški izbor Srbije za pridruživanje EU“. Savet pozdravlja ukupan napredak koji je Srbija postigla do sada u pristupnim pregovorima, pri čemu su 22 od 35 pregovaračkih poglavlja otvorena i dva poglavlja privremeno zatvorena. „Srbija treba da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 o vladavini prava“, poručuje se u nacrtu. Pozdravlja se i blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022. godine, ali se navodi da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe. Pozdravlja se i to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizu inicijativa za regionalnu saradnju i ohrabruje Srbija da dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. Navodi se da postoje „snažna očekivanja“ od Srbije da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim stavovima EU i restriktivnim merama, uključujući prema Rusiji i Belorusiji, „kao pitanje najvećeg prioriteta“. Savet navodi i da je primio k znanju humanitarnu i drugu pomoć Srbije Ukrajini i pozdravio poboljšanu saradnju Srbije sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU. Srpske vlasti pozvao je da se „uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i drugim strateškim pitanjima“. „Iako priznaje napredak u ovom pogledu, Savet nastavlja da naglašava potrebu da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU“, dodaje se u nacrtu. Od Srbije se traži i da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, uključujući zaštitu najugroženijih grupa, kao nediskriminatorni tretman osoba koje pripadaju manjinama. Navodi se da Srbija treba da pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i izražava zabrinutost zbog, kako se tvrdi, ograničenog napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija“.“Savet ohrabruje Srbiju da pojača napore na efikasnom sprovođenju akcionog plana medijske strategije“, dodaje se u nacrtu i ukazuje na važnost regionalne saradnje u rešavanju ratnih zločina i pitanja nestalih, kao i saradnje sa Međunarodnim rezidualnih mehanizmom za krivične sudove. „Ne bi trebalo da postoji podrška osuđenim ratnim zločincima niti glorofikacija ili negiranje njihovih zločina“, dodaje se u zaključcima.(12. decembra )
Nehamer:Austrija neće pristati na pristupanje Ukrajine EU pod sadašnjim uslovima
BEČ- Austrija neće pristati da započne pregovore sa Ukrajinom o pristupanju EU pod sadašnjim uslovima, izjavio je savezni kancelar Karl Nehamer tokom sastanka sa poslanicima Nacionalnog saveta u glavnom Odboru za pitanja EU austrijskog parlamenta. „Austrija je uvek podržavala evropske integracije država Zapadnog Balkana. Sada, u znak solidarnosti, Ukrajini i Republici Moldaviji takođe treba ponuditi izglede za pristupanje“, rekao je Nehamer i oštro se izjasnio protiv „brze procedure“ za dve države. Pored toga, naglasio je, potrebne su i unutrašnje reforme EU ako Unija želi da bude „sposobna“ za proširenje, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Parlamenta. „Austrija neće pristati na pregovore o pristupanju EU sa Ukrajinom pod sadašnjim uslovima, a posebno ne bi trebalo da bude favorizovanja prema Ukrajini u odnosu na Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Nehamer odgovarajući na pitanja poslanika FPO Petre Šteger, Kristijana Hafenekera i Aksela Kasegera, saopštila je pres služba austrijskog parlamenta. Austrijski kancelar je podsetio i da se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije konsultovala sa predsednicima vlada zemalja članica pre nego što je pokrenula pitanje perspektive pregovora sa Ukrajinom o pridruživanju EU. Petra Šteger kritikovala je planirano pooštravanje sankcija Rusiji. Prema njenim rečima, Rusija bi to zaobišla preko Indije i zabeležila privredni rast od 2,2 odsto, dok bi Evropa ostala „po strani“. „Ruska ekonomija raste zbog prelaska na ratnu ekonomiju, što uključuje milijarde državnih investicija u odbrambenu industriju“, odgovorio je Nehamer. Prema njegovim rečima, sankcije bi donele uspehe, posebno u oblasti visoke tehnologije i srodnih sistema naoružanja. „Važno je zauzeti stav protiv Rusije ne samo u duhu solidarnosti sa Ukrajinom, već i posebno imajući u vidu samu austrijsku bezbednost“, naveo je Nehamer. On je istakao da je Austrija i dalje u skladu sa EU kada je u pitanju solidarnost sa Ukrajinom, ali bez narušavanja neutralnosti. Reč je pre svega o finansijskoj pomoći kako bi se održala celovitost Ukrajine, dodao je. Pres-služba Nacionalnog saveta je saopštila da je tema početka pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji izazvala debatu u parlamentarnom odboru, gde su pozvani kancelar Karl Nehamer i šef Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg. Desničarska populistička Austrijska slobodarska partija (FPO) usprotivila se pregovorima sa Ukrajinom pred EU, a takođe je pozvala austrijsku vladu da stavi veto na povećanje višegodišnjeg finansijskog okvira EU, uključujući i fond za Ukrajinu. Poslanici ove desničarske stranke zatražili su od savezne vlade da zahteva ukidanje sankcija Rusiji na nivou EU. Međutim, ovaj predlog je dobio samo glasove Slobodarske partije. Na pitanje potpredsednice Poslaničkog kluba Zelenih Eve Ernst-Džidžić i člana opozicione liberalne partije NEOS Helmuta Brandstatera o pristupu zamrznutoj ruskoj imovini, ministar inostranih poslova Aleksandar Šalenberg je rekao da EU insistira na vladavini prava i da ne bi trebalo da dozvoli da bude uvučena u donošenje odluka koje su, po njegovom mišljenju, sporne. Šalenberg je takođe naglasio da ruski ratni zločini ne bi trebalo da prođu nekažnjeno i izvestio o pripremama međunarodnih pravosudnih organa za tu svrhu. Evropska komisija je 8. novembra preporučila Evropskom savetu da otvori pregovore o pristupanju Ukrajine i Moldavije EU. Takođe je preporučila, pod određenim uslovima, otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji. Evropski savet bi 14. decembra trebalo da razmotri pitanje početka pregovora o pristupanju Ukrajine EU.(12. decembra )
EK predlaže da se prihodi od ruske imovine koriste za pomoć Ukrajini
BRISEL – Evropska komisija je predložila da se profit od zamrznute imovine Ruske centralne banke koristi za pomoć u obnovi Ukrajine. Evropska unija je nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine zamrzla imovinu Ruske centralne banke koja se u tom trenutku nalazila na teritoriji Unije, a reč je o više od 200 milijardi evra zamrznute imovine. To je glavnica koja je i dalje u vlasništvu ruske banke, a samo prihodi koje donosi ta glavnica koristili bi se za pomoć u obnovi Ukrajine. „Smatramo da postoji dobar razlog da te prihodi, jer su nastali imobilizacijom, treba koristiti za pomoć u obnovi Ukrajine, što je dugoročan cilj“, rekao je neimenovani izvor iz Evropske komisije. Komisija je predlog uputila Savetu EU koji o tome mora da donese jednoglasnu odluku.(12. decembra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom