go to the original language article
Летови дронова изнад аеродрома, индустријских објеката и осетљивих инфраструктура расту у Европи, али власти, које у томе виде руку Русије, суочавају се са потешкоћама у области детекције, производње сметњи и обарања у мирнодопским условима.
Немачка влада је јуче објавила да ће дозволити полицији да обара претње дронове, након великог броја летова изнад аеродрома.
У Француској, дронови су летели последњих недеља изнад војних објеката у Мурмелону, а у Данској и Норвешкој, дронови су летели изнад аеродрома, приморавајући на прекид ваздушног саобраћаја. У Белгији, локални директор одбрамбене индустрије Thales је изјавио за Politico да данас има више дронова у односу на пре два месеца.
„Два инцидента могу бити случајност. Али три, пет, десет? То су операције сиве зоне против Европе“, изјавила је данас председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Многи европски званичници оптужују Москву да стоји иза ових хибридних операција које се спроводе у земљама које подржавају Украјину и које немају заједничке границе са Русијом или Белорусијом.
„У овој фази, то се ради само да нас позову на узнемиреност. Укључено је у непријатељске потезе Руса који покушавају да нас понизе“, коментарише француски извор.
Тешко је такође доказати умешаност Москве. У Француској, „већ неколико недеља, постоји пораст летова дронова изнад војних објеката, индустријских објеката и других осетљивих инфраструктура. Али не можемо их приписати неком одређеном“, према истом извору.
Правни оквир
Изнад војних објеката у Мурмелону, на пример, који се налазе на површини већој од града Париза, „можемо имати оца који купује кинески дрон и не интегрише „зоне забране ваздушног саобраћаја“ у свој систем, који не чита обавештење и иде викендом у близину шуме и налази се у забрањеној зони“, каже Тијери Бертије, научни директор Професионалне федерације Дронова Безбедности Drone4Sec.
Суочавање са овим дроновима није лако
Места која захтевају заштиту су многа (војни објекти, осетљиви индустријски објекти као што су они који учествују у европској подршци Украјини против Русије, енергетске станице, инфраструктуре критичног значаја) и постоје правни ограничења.
У Француској, „само једна државна агенција може да неутралише дрон“, подсећа извор безбедности, што искључује ангажовање приватних безбедносних компанија које користе, на пример, системе сметњи. И у Немачкој, влада мора да разјасни правну нејасноћу да би се полицији дозволило да обара претње дронове.
Такође, када се идентификује дрон, како га неутралисати и прихватити последице или штету у земљама које званично нису у рату?
„Више нисмо у потпуности у мирнодопским условима јер смо истовремено у мирнодопским условима и не тако далеко од конфликта“, према адмиралу Николи Возуру, команданту Француске морнарице, изражавајући своје незадовољство што постоје препреке у развоју одбрамбених средстава. „У одређеном тренутку, или се бранимо или се не бранимо?“
Сметње су ефикасно средство, али тешко у насељеним подручјима. „Ризикујемо да направимо сметње у многим стварима“, према Тијерију Бертијеу.
„Сметње имају један недостатак. Онемогућавају те да гледаш утакмицу PSG-OM“, нашалио се адмирал Возур током Стратешких сусрета Медитерана (Rencontres stratégiques de la Méditerranée).
Што се тиче обарања дрона, пуцање на њега или пресретање другим дроном носи ризик. Крајем септембра у Данској, власти су одлучиле да их не обарају ради безбедности грађана.
Пад дрона може изазвати штету. Његово обарање ватреним оружјем захтева стварање зида од метака, као што то чине украјински војници против руских дронова.
„Веома је тешко погодити ваздушни дрон“, каже морнар француске фрегате иза митраљеза 12,7 током поморске вежбе у Медитерану. Његово оружје има домет од 900 метара против дрона и испаљује 500 метака у минути. У њима су укључене трајне метке које омогућавају прилагођавање рафала циљу. Један полицајац са таквим оружјем на рамену би се сусрео са већим потешкоћама. (9/10/25)