BEOGRAD – Premijerka Ana Brnabić ocenila je da bi Srbija, kada je u pitanju uvođenje sankcija prema Rusiji, morala da se tretira kao poseban slučaj “zbog svega onoga što je nama učinjeno”.

Brnabić ukazuje da je pozicija Srbije prinicipijelna i u skladu pre svega sa nacionalnim interesima zemlje, ali i sa svim principima međunarodnog prava i poveljom UN.

“Očigledno da je teško argumentovano se suprotstaviti tom stavu, pošto do sada uspevamo da ga branimo i jedina smo zemlja na evropskom kontinentu koja ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji”, rekla je premijerka. Ona je u intrevjuu za Radio-Televizije Srbije navela i da Srbija nije ništa dalje i ništa bliže uvođenju sankcija od onoga gde je bila nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka “koji nismo ni za jotu promenili od tada”.

“Jedina smo zemlja koja je u tom smislu ostala konzistentna”,

dodala je premijerka i istakla da ima ogromnih pritisaka.

“Više ne znaju ni oni koji nas pritiskaju oko čega nas pritiskaju, pa tako nekada pritiskaju malo više oko jednog, nekada oko drugog. Sada više pritiskaju oko Kosova, pa ne mogu da pritiskaju oko sankcija”, navodi Brnabić. (2 novembar)

Biće rasta cena struje, ali u skladu s platama i penzijama

BEOGRAD – Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da će cene struje i gasa morati da se dižu u jednom trenutku, ali je naglasila da će to biti uslovljeno rastom plata i penzija.

“Naravno da će morati da se diže cena stuje kao što će morati da se diže cena gasa ali postoje dve stvari koje su važne i koje će to da uslovljavaju. Prva je rast plata i penzija. Dakle, koliko mi možemo da štitimo kupovnu moć naših građana i to ćemo i dalje raditi zato što mi ne možemo da dižemo cenu na način da upropastimo sve ono što smo radili u poslednjih osam godina. Mi moramo da guramo naviše da raste životni standard građana i da naravno idu cene struje gore, ali da to bude na jednom održivom nivou”, rekla je Brnabić za RTS.

Ukazuje da je jako bitno u ovom trenutku zaštititi privredu i preduzeća.

“Druga stvar koja je izuzetno važna, a to je da i u ovoj krizi mi moramo da štitimo našu privredu, naša preduzeća tom subvencionisanom cenom i struje i gasa kako bi oni bili konkurentni, zato što ćete imati neke zemlje EU, kao što je Nemačka, koje će davati šakom i kampom finansijske subvencije svojim preduzećima”, ističe premijerka.

Kada je reč o energentima, premijerka kaže da je učinjeno sve da bude dovoljno gasa i struje za predstojeće mesece.

“Prilično smo se dobro spremili. Mi sada imamo u našim gasnim skladištima – u ”Banatskom dvoru” i u gasnim skladištima u Mađarskoj, gasa dovoljno za dva meseca naintenzivnijeg zimskog korišćenja gasa”, dodala je premijerka.

Brnabić je istakla da Srbija ima oko 100.000 tona mazuta, a da se nabavljaju i dodatne količine kako bi se pomoglo onim institucijama ili lokalnim samoupravama koje se nisu spremile.

Dodala je da da je Srbija povratila proizvodnju uglja, i da je sada to oko 100.000 ili 110.000 tona dnevno.

“U zimskim mesecima nama je potrebno oko 140.000-145.000 tona dnevno”, navela je Brnabić.

Srbija je potpisala ugovore za uvoz uglja za nekih 3,8 miliona tona, već je stiglo oko 920.000 tona, rekla je premijerka. (1 novembar)

Izvoz porastao 27,7 posto, uvoz za 36,8% za devet meseci

BEOGRAD – Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije porasla je u periodu januar-septembar 2022. godine za 32,9 odsto međugodišnje, na 47,88 milijardi evra, objavio je Republički zavod za statistiku.

Izvoz je tokom devet meseci povećan za 27,7 procenata u odnosu na isti period prošle godine, na 19,97 milijardi evra, a uvoz robe za 36,8 posto na 27,91 milijardu.

Deficit u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni iznosi 7,94 milijarde evra, što je porast od 66,7 odsto na godišnjem nivou, a pokrivenost uvoza izvozom je 71,4 procenta i manja je nego u istom periodu 2021, kada je iznosila 76,6 posto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena Srbije sa svetom je tokom devet meseci porasla za 18,6 odsto u odnosu na isti lanjskai period, na 51,12 milijardi dolara, pri čemu je izvoz iznosio 21,30 milijardi, što je porast od 13,9 posto, dok je uvoz povećan za 22,2 procenta na 29,82 milijarde. Deficit iznosi 8,52 milijarde dolara, i veći je za 49,5 posto nego prošle godine.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,4%), a u uvozu Beogradski region (43,1%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 58,7 odsto ukupne razmene.

Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije u izvozu bila je Nemačka kojoj smo prodali robu u vrednosti 2,75 milijardi evra, a u uvozu Kina sa iznosom od 3,56 milijardi.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA u koje smo izvezli proizvode u vrednosti od 3,13 milijardi evra, a uvezli za 1,22 milijarde. Suficit iznosi od 1,90 milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom 254,8 pdocenata.

Samo u septembru mesecu, izvoz Srbije je porastao za 25 odsto na godišnjem nivou na 2,46 milijardi, dok je uvoz iznosio 3,14 milijardi, što je povećanje od 26,6 procenata u odnosu na isti mesec prošle godine.

Prema desezoniranim podacima, u septembru je izvoz povećan za 2,7 posto u odnosu na avgust, dok je uvoz porastao za 2,6 odsto. (31 oktobar)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.