Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da bi region trebalo da shvati da je članstvo u Evrospkoj uniji jedinstvena prilika, da su zemlje u regionu Zapadnog Balkana postigle izvestan napredak, ali da korupcija i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju. On je na panelu EU-Zapadni balkan u organizaciji briselske tink tenk organizacije „Prijatelji Evrope“ (Friends of Europe) rekao da bi region najpre trebalo da se probudi iz letargije za šta predlaže dve opcije. „Prvo, da damo šansu Ukrajini i Moldaviji, jer ima mnogo pozitivne energije, mnogo posvećenosti, i region će videti da se to dešava i da možda neće biti u vozu. I drugo, ako neka od zemalja iz regiona dobije priliku da krenu napred, siguran sam da će ostatak regiona takođe krenuti napred, jer se veoma pažljivo prate“, rekao je Lajčak. On je rekao i da je u vezi proširenja jedno od važnih pitanja normalizacija odnosa Beograda i Prištine i ocenio da u tom procesu ima izvesnog napretka. „U svakodnevnom sam kontaktu sa dve strane i jasno je da ne možemo postići normalizaciju ako nema jasne vizije da je to povezano sa veoma konkretnim procesom evropskih integracija“, rekao je on. On je ocenio i da je važno da se bitne političke odluke donesu pre ulaska u kampanju za izbore u EU. Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil rekao je da ta zemlja podržava proširenje EU na Zapadni Balkan i dodao da je iz perspektive SAD, put ka EU jedini put. „Srbija je drugačija, ima svoju istoriju, svi su opterećeni teškom istorijom. Da postoji Olimpijada za tešku istoriju, mislim da bi Srbija bila na vrhu, imala neku vrstu zlatne medalje. Ono što gledate u ovim zemljama je da li idu u pravom smeru, da li rade ispravnu stvar u smislu unutrašnjih reformi, vrste stvari o kojima govorimo u ovim poglavljima i klasterima, da li rade pravu stvar iznutra“, rekao je Hil. On je rekao i da misli da je projekat proširenja izvodljiv, naročito uz energiju koja dolazi iz Evropske unije. „Potreban nam je proces regionalne saradnje. Ne zanima me da li to nazivate Otvorenim Balkanom, Berlinskim procesom, otvorenim Berlinom, kako god hoćete. Ono što ja znam, ono što znam proučavajući istoriju jeste da ako se vratite na 1878., Berlinski kongres u Berlinu, videćete da su zemlje mislile da moraju da se približe nekoj velikoj sili. I ovo je zaista bio značajan trenutak, mislim, za ove zemlje. Jer međusobna saradnja, čak i uspostavljanje obrazaca saradnje, kako da to kažem, nije došlo prirodno, a one su to ipak shvatile“, rekao je američki ambasador.(7. decembra)
Novi nacrt za samit EU-ZB:Ubrzati integracije, BG i PR da primene sporazume
BRISEL- Evropska unija poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana tom bloku i traži od Beograda i Prištine brz napredak u normalizaciji odnosa i da u potpunosti, bez daljih odlaganja ili preduslova, primene postignute sporazume, uključujući sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks, navodi se u najnovijem nacrtu deklaracije o pripremama za Samit EU-Zapadni Balkan 13. decembra. U nacrtu u koji je Tanjug imao uvid, traži se potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napominje da će EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. U nacrtu se navodi da EU nastavlja da u potpunosti podržava napore visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka. Kako se dodaje, EU očekuje „konstruktivan angažman“ Beograda i Prištine „u dobroj veri i duhu kompromisa“, u cilju brzog napretka u normalizaciji odnosa, što je, kako se navodi, ključno za bezbednost i stabilnost celog regiona i za osiguranje da dve strane mogu da napreduju na evropskom putu. „Pozivamo obe strane da u potpunosti primene Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume, bez ikakvih daljih odlaganja ili preduslova“, navodi se u nacrtu. Kako se dodaje, od Beograda i Prištine se očekuje da nastave kontinuirane napore za deeskalaciju u skladu sa zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih akcija, koje bi, upozorava se, mogle da dovedu do daljih tenzija i nasilja, kao i retorike koja ne vodi normalizaciji odnosa. U nacrtu se navodi da sve složenije geostrateško okruženje, kojim dominira rat u Ukrajini i koje je snažno obeleženo krizom na Bliskom istoku, ugrožava evropsku i globalnu bezbednost i pokazuje „važnost jedinstva i svrhe unutar evropske porodice“ i strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana koje dovodi do sve bližih veza i dublje saradnje sa EU, zasnovanih na zajedničkim principima i vrednostima. U tekstu se potvrđuje puna i nedvosmislena posvećenost EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana u tom bloku i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu „kredibilnih reformi partnera, pravičnog i rigoroznog uslovljavanja i principa zasluga“, a pozdravlja se i napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana postigli na svojim putevima ka EU od Samita EU-Zapadni Balkan u Tirani. „Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji“, poručuje se u nacrtu. U dokumentu se napominje da EU ima za cilj da približi Zapadni Balkan EU, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi njegovim građanima već tokom procesa proširenja, i navodi da EU namerava da istraži dodatne mere u cilju daljeg unapređenja postepene integracije. Kako se dodaje, EU će brzo razmotriti predloge iz Plana rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. Ukazuje se i da bi jedinstveno regionalno tržište trebalo da posluži kao odskočna daska za integraciju i ocenjuje da su potrebni dodatni odlučni napori svih lidera Zapadnog Balkana kako bi to tržište postalo realnost, „posebno u pogledu usvajanja nekoliko odluka o trgovinskim inicijativama koje su već dogovorene na tehničkom nivou u kontekstu Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA)“. Napominje se i da je potrebna posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa, uključujući sa državama članicama. Pozdravlja se rešenost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju i obavežu se na ključne evropske vrednosti i principe, u skladu sa međunarodnim pravom. Naglašava se i potreba za održivim i nepovratnim reformskim postignućima u oblasti vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, ekonomije i reforme javne uprave. „Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničke vrednosti i zajedničku odgovornost. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, pozivamo ih da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), uključujući sa restriktivnim merama EU i da deluju u skladu sa tim“, navodi se u dokumentu. Pohvaljuju se partneri sa Zapadnog Balkana koji, kako se ocenjuje, već pokazuju svoju stratešku posvećenost time što se u potpunosti uklađuju sa ZSBP i ohrabruju oni koji to nisu uradili da slede njihov primer. Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja. Ukazuje se i da je EU i dalje najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner, kao i glavni donator. Napominje se da je EU posvećena ubrzavanju i daljem produbljivanju svog političkog angažmana na Zapadnom Balkanu, a ističe se i da je EU odlučna da dodatno ojača saradnju sa regionom o ključnim bezbednosnim i odbrambenim pitanjima, uključujući na operativnom nivou. Navodi se i da će EU nastaviti da unapređuje kolektivnu sajber bezbednost u saradnji sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU intenzivirati rad sa partnerima na suprotstavljanju, kako se tvrdi, „lažnim ruskim narativima i dezinformacijama“ o ratu Rusije u Ukrajini.(8. decembra )
Evropski javni tužilac pokrenuo istragu zbog zloupotrebe sredstava EU
ZAGREB- Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) u Zagrebu zvanično je pokrenula istragu protiv dve osobe – bivše ministarke i bivše zaposlene u hrvatskom Ministarstvu regionalnog razvoja i fondova Evropske unije (MRRFEU) – zbog zlouporabe položaja i ovlašćenja. Istraga je usledila nakon uviđaja sprovedenog u saradnji sa Nacionalnim policijskim Uredom za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta (PNUSKOK). Odgovornost bivše ministarke MRRFEU-a bila je da obezbedi zakonito trošenje sredstava Evropske unije i nacionalnih sredstava, kao i da postupci javne nabave koje sprovodi ovaj resor budu u skladu sa zakonom. Uviđajem je, međutim, utvrđeno da je bivša ministarka u periodu od maja 2017. do jula 2019. nalagala da se njeni privatni troškovi u ugostiteljskim objektima koji nisu bili u opravdane službene već u privatne, i kao takvi nisu bili prihvatljivi za finansiranje sredstvima Unije, plate javnim novcem. Tako da postoji osnovana sumnja da je u najmanje devet navrata ministarka izdala naloge da se njeni privatni troškovi u ugostiteljskim objektima delom plate s pozicije reprezentacije Kabineta kao trošak reprezentacije u službene svrhe, iako za to nije bilo osnova, a delom uključi u troškove nabavke Uprave za strateško planiranje i koordinaciju EU fondova iz Operativnog programa Konkurentnost i kohezija. Ovakvim plaćanjem privatnih troškova u ugostiteljskim objektima javnim sredstvima bivša ministarka je stekla nepripadajuću imovinsku korist u iznosu od 9.732,35 evra – na štetu finsijskih interesa EU (85 odsto) i Republike Hrvatske (15 odsto). Takođe se sumnja da je bivša zaposlena u ovom resoru, koja je bila zadužena za organizaciju službenih aktivnosti u ime Uprave za strateško planiranje i koordinaciju EU fondova Ministarstva, pripremila jednostavni postupak javne nabavke i preduzela sve radnje potrebne da troškovi rođendanske proslave bivše ministarke u restoranu budu pokriveni bespovratnim sredstvima iz Oprerativnog programa konkurentnost i kohezija. Tako je, navodi se, iznos od najmanje 1.353,77 evra nastao u privatne svrhe bivše ministarke, plaćen sredstvima iz EU fondova (85 odsto) i Državnog budžeta (15 odsro).(8. decembra )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.